Yugonostalghia (6)

Na masovnim umetničkim rasprodajama koje je upriličavao širom Jugoslavije, ARSen je en gros i po sniženoj ceni godinama prodavao svoja umetnička muda za bubrege i posao mu je cvetao, naročito mu je dobro išlo u Zagrebu, metropoli provincijskog habzburškog snobizma. Tu, u Zagrebu, ARSen je posle jedne konceptualne priredbe u svoju hotelsku jazbinu namamio konceptualizmom fasciniranu hrvatsku likovnu umetnicu, s kojom je potom – ako mu je verovati – bludničio čitava dvadeset i četiri sata. Možda bi mu ipak trebalo verovati. ARSen se, na moj zahtev, zakleo da govori istinu položivši ruku na Bibliju, koju tih godina nisam čitao, ali koju sam držao pored uzglavlja u nadi da će Božije energije sakrivene u knjigama Starog i Novog zaveta delovati same po sebi, što je, verovatno, i bio slučaj, jer da nije, sasvim sigurno bih bio završio u nekom klozetu, od overdoza ili nekog još sramnijeg uzroka smrti.

Znaš li da se od toga suši kičma, čini mi se da sam rekao ARSenu, a sada mi se – dok sam jurio ka Zagrebu – učinilo da mi je ARSen rekao da zna, ali da je to bilo jače od njega. Pod tim je, pretpostavljam, siguran sam, u stvari, podrazumevao zločinačku nameru da abnormalno prolongiranim koitusom dehumanizuje, ponizi, pokori, ako je moguće da posrbi, a ako ne, onda bar da urniše hrvatsku likovnu umetnicu, saučesnicu u snošaju katastrofalnih razmera, ali sve što je postigao, sam je priznao, bilo je da je hrvatska likovna umetnica tokom dvadeseti i četiri sata zagrebačke Sodome svršila najmanje trideset puta – što je stvar dostojna Ginisove knjige idiotskih rekorda – i da je na kraju iz te kalvarije izašla svežija nego na početku i još više Hrvatica nego što je bila, za razliku od ARSena, koji se – na povratku u Beograd – drhtavih ruku, oronuo, osušene kičme, praktično jednom nogom u grobu, dovukao do moje izbe u nameri da pozajmi teglu slatkog od višanja, ne bi li slatkim od višanja povratio straćenu životnu energiju. Nisam imao slatkog od višanja, pa sam mu ponudio kocku šećera i čašu vode, tu, uz aspirin i čaj od kamilice, univerzalnu srpsku panaceju za svaku boljku i svaki jad. Tako stoje stvari.