Foto: Aleksandar ObradinovićRazvaljuje me kontratransfer ovih dana. (Ako ne znate šta je to, pitajte Damjanca, on smatra da neki psiholozi ne razumeju taj pojam. Jer, kada filozof nauči neki psihološki pojam, to je kao da je otkrio novi kontinent – očigledno uzbuđen, ali potpuno zbunjen, pa počne brzo da ga redefiniše samo da bi dokazao da svi ostali nisu shvatili.)
Elem, kontratransfer… Klijenti postaju ja. Ja postajem oni. Gubim identitet. Pretvaram se u veliku, nezgrapnu grudvu bola. Skupljam i taložim emocije dok ne postanem teški grumen. Težak poput jedne kapi suze. Klijentove. Svaka suza sa njihovog obraza, sliva se kroz mene i prži mi utrobu, praveći u meni rane hroničnog kontratransfernog gastritisa.
Međutim, sve postaje tako sporedno kada popijem jedan markotik. On me umiruje poput bromazepama, ali me ne stondira. Relaksira me jednako kao i psihoterapija. Uzbuđuje me kao ekstazi. Markotik je univerzalni lek na našem tržištu čija se univerzalnost ogleda u izdavanju bez recepta. Ali, jedinstven je po tome što namerno izaziva neželjena dejstva – i to u učestalosti 1:1. Već prilikom prve konzumacije izaziva doživotnu zavisnost od željenih dejstava. Ono što je sigurno – kriziraćete bez njega.
Želela sam da poput profesionalnog farmaceuta razložim ovaj lek na gradivne elemente. Međutim, kada sam ga rastavila, pa ponovo sastavila, znate li šta se dogodilo? Nećete verovati, ali otpevao mi je pesmu Moraš prvo. Kako markotik može da peva, pa to je lek. Da nije možda psihodelik, pitaćete me zbunjeni.
Ah, zaboravila sam da napomenem da je to naziv novog umetničkog projekta – Markotik. Mislim, projekat je muzički, ali je deo jednog većeg identiteta. Kolektivnog. Onog koji ume da misli i oseća. Sinhronicitet. Ne ravnoteža – jer ona je statična. Sinhronicitet unosi dinamiku. I onda, sve razlike u partnerskom odnosu prestaju da postoje. Ostaju sličnosti u kojima se uživa. Sa kojima se pije prva jutarnja kafa jednog nedeljnog jutra uz prelistavanje omiljenog dnevnog lista.
Čitaćeš ovo i mislićeš da sam poludela. Odmahnuću rukom i reći – popila sam jedan markotik, zapravo unela sam duplu dozu, ne zameri. Popijte i vi jedan, to je jedini medikament koji vam može prepisati jedan psiholog i psihoterapeut i uz to vam garantuje gorenavedena neželjena dejstva.
A probala sam ga sasvim slučajno, u nameri da izlečim svoj kontratransferni gastritis koji mi je izazvao dugogodišnji psihoterapijski rad. Nisam se konsultovala sa svojim lekarom ili farmaceutom i kada sam to shvatila, jako sam se uplašila. Markotik me je onda uhvatio za ruku i otpevao mi je pesmu Prizivaš pomisli. Tada sam shvatila da sam postala zavisnik.
Da li Damjanac leči bolesti zavisnosti, otišla bih kod njega? Taman bi mogao da mi objasni šta je to kontratransfer, jer do sada nisam shvatila taj filozofski pojam, a Markotik uporno odvlači moju pažnju, a znaćete i zašto ako potražite dovoljno pažljivo.
Napomena: Sve što ste pročitali potiče iz mog uma – profesionalno deformisanog, lično zapetljanog i stilski preuveličanog. Za ozbiljna tumačenja kontratransfera javite se kad se saberem. Ili, čitajte Damjanca. Ha-ha.
Autorka je psihološkinja i osnivačica Centra za psihološku podršku, psihoterapiju i edukaciju „Psiho Ludens“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
