Alea iacta est. (Pop Ćira) Sivo januarsko veče… Mraz se polako provlači kroz gole grane mrzlih platana i šara zamagljena okna već usnule pastve… Promiču neke zalutale pahulje snega… U tmastom zimskom nebu poleglom do zvonika obližnje crkve ogleda se velelepno mermerno zdanje sa blještavim neonskim natpisom na pročelju: PATRIJARŠIJA 00-24. MUNTE Crveni tepih vodi […]
Alea iacta est.
(Pop Ćira)
Sivo januarsko veče… Mraz se polako provlači kroz gole grane mrzlih platana i šara zamagljena okna već usnule pastve… Promiču neke zalutale pahulje snega…
U tmastom zimskom nebu poleglom do zvonika obližnje crkve ogleda se velelepno mermerno zdanje sa blještavim neonskim natpisom na pročelju: PATRIJARŠIJA 00-24.
MUNTE
Crveni tepih vodi do Dveri. Na prostranom parkingu cakle se džipovi, mercedesi, vozači-staroverci, telohranitelji i ostali đakoni, a unutra vri kao u košnici. Ne zna se gde je življe. Oko ruleta se okupila mlađarija, ali tu je i Njegovo preosveštenstvo vladika gornjebogutovački i dobrokumodraški, Pantelejmon (Kličković), načelnik visokogradnje, PVC opreme i molebana sredom. U blizini, pored stola za trange-frange je njegov pobratim i duhovnik, velikomučenik u glavu i šef Službe za osveštanja Evsignije (Obretković). Kod Marike Na Karike se zadržao prepodobni i rado viđeni Terentije, a tablić igraju češnjeješči šef Agencije za tendersku dokumentaciju i parastose, episkop ravnogorski Avakum i Tuta Bugarin. Avakum tablić, Tuta domine (ne zna tablić).
Za šankom, nehajno oslonjen na čašu mućkane votke, stoji jedan džentlmen čeličnosivih očiju s dugim, dugim trepavicama. Njegov beli smoking vidno odudara od okolnih elegantnih mantija. On se predstavlja Čoveku s bradom.
Čovek u belom smokingu: Bond. Džems Bond.
Čovek s bradom: Milo mi je, (Radović). Amfilohije (Radović).
Pored njih, u etnoritmu, minuše Fjodor Mihajlovič Dostojevski i Lepava Lukić. Odoše svako na svoju stranu: on do Jednorukog Džeka, ona do stola za šmen-d-fer.
U intimi separea ispod stepeništa, u polumraku negdašnje kelije, igumanija manastira svetobatajničkog, baba Mundra, baca ugljevlje i mobilnim telefonom šalje dojavu.
Baba Mundra: Borusija – Šalke, iz keca u kec garant!
Bora Čorba prisluškuje.
A blizu Dveri, džepova punih bombona i karamela i lizalica, zauzeo roze pozu prečasni vladika južnopružni i zove malog Batu.
Vladika: Dođi čiki, dođi, nemoj da se pašiš. Da čika bonu…
Tiha muzika za igru i razonodu diskretno je, kao paperjem, prekrivala veseli žamor. Uz jedan neobuzdani tropar, preko podijuma su nečujno klizili parovi među kojima se, svojom muževnom ekumenskom pojavom, isticao prepodobni vladika bačkopalanački, Irinej, u naručju crnomanjastog papskog nuncija monsinjora Bonifacija Koreje. Majka Evdokija, iz boljevačke eparhije za promet nekretnina, neumorno je ćućorila sa svojim gostom iz solunske filijale ne pazeći mnogo na takt. Mara je nemo sedela na kamen-studencu…
U neko doba oglasi se konferansije i pozva prisutne da se pridruže glavnom krupijeu.
Počinje velika partija munte…
TRI PA JEDAN
Siva januarska noć… Mraz se smestio među golim granjem mrzlih platana… Iza zamagljenih okana usnula pastva sanja bogougodne snove s anđelima i Pajom… Tu i tamo promiču neke zalutale pahulje snega…
A u velikom mermernom zdanju, u toplini milosti božije, na serviranu kentu i dva para kečeva, promisao Njegova je podarila ručni triling popova. Aleluja!
I šta je konferansije drugo mogao no da se ozari i da urbi i orbi pusti svesrbski kliktaj.
Konferansije: Tri pa jedan!
Kuršumliji pade kamen sa srca…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
