PATER FAMILIAS

„Ovih dana novinavi mi ne daju miva, idem od studija do studija, od vedakcije do vedakcije –

izgleda da sam opet u modi. Ako dobvo vazmislite, biće vam jasno da sam iz Haga izašao a iz mode nikad.

E sad, da odgovovim na vaše pitanje. Što se tiče ovog mog stavijeg, on je namiven: eno ga planduje na Dedinju, ima šofeva, ima baštovana, sekvetava, švalevku… Naučilo to u Bajčetini. Za vazliku od njega, ovaj moj mlađi ne zna šta će pve – da vazgvaniči Svbe sa Šiptavima ili s mozgom.“

OTAC SAVA

„Oprosti im, Bože, jer ne znaju šta čine.

A vama, deco moja i braćo pravoslavna, poručujem: ako vas oni kamenom potegnu, otvorite profil pa vi njih tvitom! Amin.“

CICIN TAJA

„Dragan J. Vučićević? Gordana Uzelac? Milomir Marić? Predrag Sarapa? Milan Lađević? Irina Veljković? Željko… Mitrović? Bljak!“

ČUPIN ĆALE

„Au, brate, što najebasmo ovih dana. Spadosmo s nogu bre! Rastrčali se i ja i ova moja Koka i kum Sale i teča Veljko i Mimi komšika – koga sve nismo startovali ne bi li ovaj naš Čupa ušao u Zadrugu 2! Dete nam mlogo dobro! Jes da mu škola nije išla, dvaput ponavljo, ali što zna da peva! Ko slavuj! Hteo sam ja da mu kupim diplomu, našao sam bio jednu na akciji jeftinu ama nadade se frka oko one Tomine pa smo se odlučili za imaginarijum! Muke smo videli dok ga nismo ubacili na spisak! Jedva! Pa zar i Kurta i Murta da se vozaju gliserima po onoj lepoti od vode? Da se šećkaju po onoj divoti od renesanse? Da gledaju sva ona umetnička dela a naše dete da sedi kući i bulji u televizor? Još kad smo videli da su neki garagani Mika i Giba sa njihovim ćaletom i kevom ušli na spisak, e onda smo mi preko Mimi komšike stigli i do Željka Mitrovića! Mlogo fini čovek, ovolke mu zenice!

I sad celog dana i cele noći sedimo pred malim ekranom i čekamo da počne najveći događaj ikad i ja i ova moja Koka i kum Sale i teča Veljko i Mimi komšika i cela Srbija!“

ŽARKOV TATA

„Danas je 1. septembar… Kao da je juče bilo kad smo 2001. Dara i ja našeg Žareta odveli u školu. Đak prvak!

Posle onoliko šetnji, pištaljki, Petog oktobra i naše pobede, osećao se optimizam, bujala je nada tog 1. septembra 2001… Pravili smo planove za budućnost u kojoj će naš jedinac biti doktor nauka… I, evo te budućnosti, evo Žarka, doktora supramolekularne hemije, i evo Dare i mene na aerodromu u Surčinu da ga ispratimo u Kanadu.

Jer, naš sin ne želi da živi u ovom Imaginarijumu…“