Blagoje (57), Batočina. Šta se tu može: radni dan, radno vreme, radni nalog: pravac Beograd. Ali cvrc, nema ni putnog naloga ni dnevnica – samo po sendvič i kisela voda. Dobro, Žića poneo flašu madžarke.
Danka (44), Mramorak. E, onaj tunjavi Milinko iz Poreskog, on onako pirgav u autobusu seo pored mene, ispipuljao me do Beograda skroz naskroz. Sva sreća što sam se plaknula malo pre puta.
Kosta (37), Niš. Ova masovna tarapana meni leže ko kec na jedanaest – taman da se vidim sa onom izdašnom Lenkom što smo se upoznali i ono resto prošlog petka kad su nas terali u Novi Sad. Fraj prevoz, sendvič, piće, unutra toplo… Milina.
Dobrašin (61), Kovilje kod Babušnice. Onaj LJubinkov beslamać Neša, dandara jedna što ne izbija iz Đašine kafane, e on ti sad neko mudo, kao Poverenik, on me odredio ovako matorog da budem nosilac parole „Svi u Budućnost“. Teška parola, jebote, rame da otpadne. Srećom, kad smo izlazili iz autobusa, zakačim neki saobraćajni znak i – odlomi se pola parole, ono „Budućnost“. Šta ću, nosio sam posle onu polovinu što je ostala, onu gde je pisalo „Svi u“.
Karaviljka (58), Stupnik Kopaonički. Mi poštene žene, domaćice i majke, organizovano i, ovo naglašavam, svojevoljno smo došle da branimo i odbranimo naše porodične vrednosti i svetosavske običaje. A kojekakve lorfe što se slikaju za televiziju, penju se na kamione i optužuju naše domaćine na pravdi boga, one mogu da nam pljunu pod prozor Opštine. Kako koje Opštine? Pa Brus.
Bogdan (76), Globoder. Au, sunce ti žarko, kolika je ovo varoš! Prvi put sam u Beogradu, jednom kad sam služio vojsku, zamal da dođem ama me uvati požarstvo. I sad ne bi fasovo dolazak da ne beja kum Milovana što je piso kvote pa me ubacio iako sam prešo s godinama. Mnogo lepa varoš al što je ovako dušmanski raskopaše bog te mazo?
Dušanka Duda (44), Aleksinac. Joj što je lep! Lepši nego na televizoru. A što ima držanje – ko spomenik božemeprosti.
Vojislav (29), Novi Sad. Što se mora, mora. Zar da se i dalje bedačim na Birou ili da kuliram u udobnom basu? Takav moron nisam, jeste da je ljiga ali udaram kez i čekam šljaku.
Dobrivoje (55), Požega. Jel smo stigli? A gde? Šta je gotovo? Sve? A šta to? Jel ima još u balončetu?
Stojan (59), Brbojevo. Dobro, danas mu dođe subota, 20. april, jel tako? Juče bilo ono? I završilo se, kažeš. I kažeš da je ovo Bojčinska šuma? Kažeš. Pa šta ću, bre, ja u Bojčinskoj šumi kad su nas još u četvrtak poveli na najveći miting pristojne Srbije ikad?
Vera (19), Požarevac. Izvinite, gde je Budućnost Srbije, mislim naš autobus? Hoću kući.
Živimo u vreme kada nas Evropa neće i Amerika neće. Da nije tako odavno bi nam pomogle. Ali one to ne žele nego nas svrstavaju u zemlje trećeg sveta. Zato i imamo ovakvu situaciju.
To sto nas neko hoce ili nece, znaci da smo udavace.
E sad: Zamislite udavacu koja je bila Rajka radodajka. Uz to nema nikakav miraz, nije zavrsila ni osnovnu skolu, u kuci je aljkava i prljava, ne zna ni rucak posteno da skuva. U prodavnici ima veresiju koju ne moze da otplati, sudi se sa komsilukom oko placa sa izglefom da ga izgubi, ima decu iz predhodnih veza kojima su icevi nepoznsti, pride je i nesto bolesna.
Ko bi pozeleo takvu udavacu da zaprosi.
Bogdan iz Globodera sigurno misli da je Beograd raskopan zato što vlast i opozicija traže blago (koje su tu Turci zakopali) da bi mogli istim da im kupuju sendviče.
Dušanka iz Aleksinca je u pravu da Vučićevo držanje potseća na spomenik. Trebalo bi Vesić & Co. da razmisle o mogućnosti da renoviranom spomeniku kalemegdanskog Pobednika daju Vučićev lik.