„Izjave koje priliče za izbor za Mis sveta“: Marta Kos osudila napad režima na civilno društvo u Srbiji

Njima je prvenstveno važna geostrateška pozicija Srbije, a izjavu Marte Kos čak jedan od naš sagovornika svodi na govore koji se mogu čuti na nepolitičkim manifestacijama širom sveta. Poput izbora za Mis sveta.

„EU tretira vlast u Srbiji kao demokratsku i proevropsku, što je potpuna besmislica“

Generalno, Evropska unija bi mogla da ima ulogu u smanjenju pritisaka i pretnji civilnom društvu od strane srpskih vlasti. Postoji veliki broj koraka koji mogu da se preduzmu kako bi pritisak EU bio delotvorniji. To su mere koje targetiraju vlast, a ne državu i EU ima velikog iskustva u takvim pritiscima na autoritarne vlasti – kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku.

Nažalost, kaže, u Srbiji nismo do sada videli nijednu od tih mera.

– EU tretira vlast u Srbiji kao demokratsku i proevropsku, što je potpuna besmislica i u suprotnosti sa nalazima apsolutno svakog relevantnog aktera koji je ikada istraživao situaciju u Srbiji – od delegacija samih EU tela, pa do svih međunarodnih i domaćih organizacija civilnog društva. Zato su i reakcije na teške napade i kampanje protiv civilnog društva ovako mlake – kaže Popović.

Kako dodaje, komesarka Kos je dala jednu opštu izjavu iz koje ne vidimo ko to vodi kampanje i ko napada civilno društvo u Srbiji.

– Ove izjave, koje više priliče takmičarkama na izboru za Mis sveta, nego EU komesarki, samo doprinose daljem padu poverenja građana u EU. Podsetiću da je nedavno pretučen književnik Vladimir Arsenijević, a da napad nije tretiran kao krivično delo od strane politički kontrolisanog tužilaštva. U normalnim okolnostima, već to bi bilo dovoljno da EU reaguje ciljanim sankcijama i snažnim pritiskom na vlasti u Srbiji. Nereagovanje je samo ohrabrilo Vučićev režim da nastavi dalje sa napadima i očekujem da će biti sve gore. EU zvaničnici snose svoj deo odgovornosti za takvu situaciju, bar zato što nisu ništa uradili, a mogli su, da spreče nasilničko ponašanje vlasti u državi sa kojom imaju ugovorni odnos o pristupanju – zaključuje Popović.

„Primarni fokus EU ostaje geopolitička relevantnost Srbije“

Prema rečima Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, iako se Evropska unija oglasila povodom kampanje napada na predstavnike civilnog društva u Srbiji i načelno pruža podršku civilnom sektoru, u postojećim okolnostima njen primarni fokus da ostaje geopolitička relevantnost Srbije.

– Geopolitički fokus međunarodne zajednice trenutno u velikoj meri određuje prioritete koji često idu u prilog vlastima u Beogradu, uprkos ozbiljnom urušavanju demokratskih standarda i institucionalnom nazadovanju u Srbiji. Stabilnost, bezbednosna pitanja i regionalni interesi neretko dobijaju prednost u odnosu na pitanja vladavine prava, odgovornosti institucija i zaštite ljudskih prava. Takav pristup omogućava Aleksandru Vučiću dodatni prostor za političko manevrisanje i doprinosi očuvanju međunarodnog legitimiteta koji je njegovoj vlasti sve više narušen unutar zemlje – kaže Biserko za Danas.

Over the past days, many Serbian civil society representatives have been subjected to smear campaigns and personal attacks.

A strong civil society and engaged citizens are an asset to every democracy and essential to a successful enlargement process.

They deserve respect and…

— Marta Kos (@MartaKosEU) July 22, 2026

Suočen sa rastućim nezadovoljstvom građana, kaže, masovnim studentskim protestima i erozijom poverenja u institucije, režim odgovara pojačanom represijom prema svim kritičarima – uključujući civilno društvo, nezavisne medije, akademsku zajednicu i političke protivnike.

– Umesto otvaranja prostora za dijalog i reforme, vlast se sve više oslanja na pritiske, zastrašivanje i zloupotrebu državnih institucija kako bi očuvala kontrolu. Civilni sektor u ovom trenutku nema društveni uticaj koji bi odgovarao njegovom značaju i ulozi u procesu demokratizacije. Međutim, ukoliko Srbija želi da postane stabilna članica Evropske unije, snažno i nezavisno civilno društvo biće jedan od ključnih stubova njene budućnosti. Ulaganje u civilno društvo nije samo podrška trenutnim akterima koji se bore za ljudska prava i demokratske vrednosti, već ulaganje u dugoročnu transformaciju društva – smatra Sonja Biserko.

Kako kaže, treba imati u vidu da je srpsko društvo prošlo kroz duboke političke, institucionalne i vrednosne poremećaje.

– Demokratizacija takvih društava nije proces koji se može završiti u kratkom vremenskom periodu; ona će trajati decenijama i zahtevaće kontinuiranu podršku institucija, obrazovnog sistema, nezavisnih medija i civilnog sektora. U tom kontekstu, slabljenje ili marginalizacija civilnog društva danas znači slabljenje kapaciteta Srbije da se dugoročno demokratizuje. Nasuprot tome, njegovo osnaživanje predstavlja ulaganje u evropsku budućnost Srbije – zaključuje sagovornica Danasa.

Marta Kos je u objavi na društvenoj mreži Iks rekla sledeće: „U proteklih nekoliko dana, mnogi predstavnici srpskog civilnog društva bili su izloženi kampanjama blaćenja i ličnim napadima“.

Ona je istakla da snažno civilno društvo i angažovani građani predstavljaju vrednost za svaku demokratiju i da su neophodni za uspešan proces proširenja Evropske unije.

„Zaslužuju poštovanje i slobodu da govore bez zastrašivanja ili pokušaja da se njihov rad delegitimiše“, poručila je Kos.