1.
Otvorim prošle subote moj omiljeni list Danas i odmah se bacim na kolumnu Svetlosti pozornice – žurim da pročitam šta piše onaj genijalni Jokić, kad imam šta da vidim: onaj moj blentavi brat, ej, on – crna ovca porodice – on našao da kao nešto laprda, kobajagi neku ispovest. O, Bože Savaote!
Ma što laprda ni po jada – vazda je taj laprdao. I na političkim skupovima, i po kafanama na Ibarskoj magistrali, i na slavama, svadbama, ispraćajima, svuda. I to što je pratio fijat 500L u beli svet, što mu je klicao, i to što je pevao Tekla reka Lepenica i Odu radosti, ma sve nek mu je prosto. Ali, što, bre, mene uze u razmatranje, što me izrezili onako, javno! Pazi, on mene, ej, mene žali!
Bogorada li bogorada moj brat, i to ni manje ni više nego preko novina: te moj burazer – to mu dođem ja – životari, tavori, jedva sastavlja kraj s krajem, te troje dece pište gladna, te žena hoće da ga ostavi, te spiskao otpremninu na budalaštine, te švercuje petarde, zajmi se okolo, alamunja, i sve tako.
Pa, onda, pravi od mene nekog patriotu-heroja: kao, ja branio vekovna ognjišta i preko Save, i preko Drine, i preko Ibra. A mene mobilisali u kafiću, vucarali me s ostalim Kragujevčanima po kojekakvim ratovima na kojima nismo učestvovali. Dok je taj moj vajni brat za to vreme alakao Bando crvena, a ovamo radio za Službu, a Služba crvena da crvenija ne može da bude. I zatvora je dopao po zadatku – poslali ga da se spanđa sa nekakvim disidentom pa da onda tom disidentu doakaju.
2.
(Što, bre, udariše Velju onako jako? I to baš u glavu).
Taj moj brat i ja – nebo i zemlja. Ja odličan đak, sve petice, fakultet završio – pa šta ako je kragujevački? – zaposlio se, oženio, decu dobio… On čestito ni da se potpiše ne ume, bežalo to iz škole, smucalo se to s društvom đa po Guči đa po ostalim vašarištima. Stalno je nešto muljao, malo sa benzinom pa onda malo sa devizama (ja bar gospodski: prskalice, žabice, petarde), vucarao se s kragujevačkim i čačanskim profuknjačama, kupio ovde nekakvu diplomu s kojom može… Ali, neću sad o diplomama. Hoću samo da kažem da smo on i ja dva sveta.
3.
Jeste da se krstim kad prođem pored ovog našeg novog Krsta (18X11 metara), ali ja ne idem kao on da pevam dodole za kišu. Jeste da su me Italijani dvaput zavrnuli na testovima, ali ja sam još uvek okrenut zapadnim vrednostima a ne kao moj brat da nosim Putinovu sliku u šlajpeku. Ima još toga ihaj-haj, ali neću baš o svemu.
Moja Danica kaže da je on mnogo sumnjiv čovek. U svakom pogledu.
Eto, ja toliko. Hteo sam samo ovim dopisom da ukažem na neke aspekte ponašanja izvesnih subjekata našeg društva a u svetlu aktuelne promene vlasti (poželjno na svim nivoima). A nadležni nek vide šta će.
Zahvaljujem na prostoru u vašem cenjenom listu. Pozdravite mi Jokića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
