Ali jeste londonski „Evening standard“ čija je kulturna rubrika, posebno likovna, filmska, pozorišna, TV i književna kritika, trenutno među najboljima u anglosaksonskoj štampi. Reč je o izložbi „Leonardo – um u pokretu“, koja će trajati od sedmog juna do osmog septembra iduće godine. Posebna zanimljivost ove postavke jeste izlaganje Leonardove beležnice poznate kao „Codex Leicester“ koja je nastala između 1506. i 1510, a ime je dobila prema njenom vlasniku iz osamnaestog veka Erlu od Leisestera. Ovu beležnicu je Britanskoj biblioteci pozajmio Bil Gejts, a jedan od najbogatijih ljudi planete i osnivač Majkrosofta ju je kupio 1994. za 30 miliona dolara. Jedan od kustosa izložbe Stiven Parkin je ukazao da ona, uz delove još dve beležnice koje će biti izložene, pruža odličan uvid u to kako je razmišljao Leonardov um, kako je razrađivao svoje teorije o kretanju Zemlje, Sunca i Meseca ili kako je dolazio do drugih inovativnih rešenja. Gospodin Stiven Parkin je primetio, a štampa prenela: „Beležnica je puna opisa eksperimenata i naučnih istraživanja. Onda vam je jasno zašto je Bil Gejts hteo da je ima i zašto je njome oduševljen.“

Ova izložba jedan je od mnogobrojnih događaja kojom će se širom sveta obeležiti pet vekova od smrti renesansnog genija. Ako pokušamo, što je nemoguće, da zanemarimo činjenicu da Leonardo i njegovo delo spadaju u onu vrstu „robe“ koja se najviše eksploatiše i koristi: bezbroj je monografija, majica, šolja, obeleživača za knjige, magneta za frižider sa motivima iz njegovog dela, i to da je postao pop ikona, a da za to niko nije mogao ni da ga pita, ostaje činjenica da se, bez obzira na sve negativne propratne pojave, o kulturi u ozbiljnim državama vodi računa. Tako, recimo, sama Britanska biblioteka organizuje mnoštvo događaja i kampanja koje promovišu knjigu, čitanje, humanističke nauke i kulturu. Sve se može videti na njihovom vebu https://www.bl.uk. Pregledno je postavljen, sa dobrim pretraživačem. Slogan ove značajne kulturne ustanove jeste „Za istraživanje, nadahnuće i uživanje“. Neko može da pomisli da je njima lako kad imaju novca. Tačno je da je za kulturu, pogotovo onu vrhunsku i elitnu, potreban novac. Ali važno je imati i dobre ideje koje treba da dođu do publike. Stalne i dobro osmišljene medijske kampanje dovode do privlačenja nove, mlađe publike kod koje se upornim i istrajnim delovanjem ukorenjuje potreba za kulturom i obrazovanjem. Nije tabloid sa početka ove priče bio poveden samo za atraktivnošću Leonarda da Vinčija i Bila Gejtsa, već je i svestan važnosti kulture. Rekoh da im je kultura odlična. Objavljuju i tračeve, skloni su senzacionalizmu, provokaciji, javnim kampanjama za razne stvari, ali imaju ono što smo mi u ovom društvu odavno izgubili: osećaj za meru.