Ličnost Danas: Herta Miler

Jednostavno sam živela i reagovala onako kako sam smatrala da moram, a etiketa disidenta mi je prilepljena a da me niko nije ni pitao, izjavila je svojevremeno Herta Miler koja je juče proglašena za dobitnicu Nobelove nagrade za književnost za ovu godinu.

U obrazloženju se, između ostalog, navodi kako je veliko priznanje nemačkoj spisateljici pripalo zbog „čistoće njene reči i izraza“. Ona je dvanaesta žena kojoj je pripalo ovo prestižno priznanje i trinaesti nemački nobelovac. Herta Miler je rođena 1953. u rumunskom delu Banata kao pripadnica brojne nemačke manjine. Za vreme studija u Temišvaru zalagala se za slobodu govora, a već sa prvim knjigama zapala je za oko cenzorima, nešto kasnije je i otpuštena s mesta prevodioca u jednoj fabrici samo zato što je odbila da sarađuje s tajnom službom. Budući da je boraveći u inostranstvu javno napadala Čaušeskuov diktatorski režim, objavljivanje njenih knjiga u rodnoj Rumuniji bilo je zabranjeno. Godine 1987. emigrirala je u Berlin gde i danas živi. I na zapadu je nastavila sa političkim angažmanom. U odbrani svojih stavova bila je više nego kategorična: Ispisala se iz nemačkog PEN-a jer nije htela da se nađe u istom društvu s piscima iz bivšeg DDR-a koji su sarađivali s tajnim službama, a podržala je i intervenciju NATO-a u Srbiji što joj zapadne kolege baš i nisu odobravale.

Herta se u svojim delima najčešće osvrće na život u Rumuniji za vreme diktature. Piše romane i eseje. Izdvajaju se romani „Remen, prozor, orah i uže“ i „Da mi je danas bilo da ne sretnem samu sebe“. Herta je višestruko nagrađivana, a za roman „Remen, prozor, orah i uže“ dobila je nagradu IMPAC Dablin i postala planetarno poznata.