Predsednik i General 1

Centralni dnevnik je relativno pristojan i gledljiv, političke emisije su manje-više korektne, emisije iz kulture i dokumentarne emisije su, kao i na našem javnom servisu, segmenti koji su standardno dobri. Kada je o zabavi reč, licencno izdanje muzičkog šou-programa „The Voice“ je, recimo, iznedrilo sjajne mlade talente pred kojima je velika muzička budućnost.

I taman kad pomislite da se bar negde u regionu u medijskoj sferi stvari kreću nabolje, da se standardi podižu, da se konačno uspostavljaju ozbiljni kriterijumi – razočarate se.

Za to su dobar primer dva ostvarenja: jedna igrana i jedna dokumentarna serija. Oba ostvarenja se mogu pogledati u zvaničnoj aplikaciji HRTi koja je dostupna na gugl pleju i ajstoru. Prvo je serija Antuna Vrdoljaka „General“ posvećena generalu Anti Gotovini od osam epizoda.

Generala Gotovinu tumači Goran Višnjić. Potpuno je nevažno šta ko o ovom generalu Hrvatske vojske misli, ako je neko očekivao ozbiljnu igrani seriju (inače, pojavljuju se dobri glumci), gde će se se ozbiljno dramaturški i umetnički ponuditi viđenje života ovog kontroverznog čoveka, nećete dobiti ništa od toga.

U pitanju je samo, što bi mlađe generacije rekle, „produkcijski napucan“, partizanski film. Scene bitki, pucanja i obračunavanja s neprijateljem neodoljivo podsećaju na ostvarenja slavnog žanra jugoslovenske kinematografije.

Da se bar završilo na tome bilo bi dobro, ali čim čujete „ingenozne“ dijaloge, doživite „transfer blama“. Slušate dijaloge koji su mešavina replika iz ljubavnih vikend romana i krimi romana koji su se osamdesetih prodavali po kioscima bivše države.

Naročito kad filmski Gotovina razmišlja o metafizici i smislu života ostaje vam da se uhvatite za glavu. Dobili ste klasičnu propagandnu TV seriju kakvih smo se u bivšoj državi baš nagledali.

Drugo je dokumentarna serija posvećena prvom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu povodom 20 godina od njegove smrti. Serija „Predsednik“ ima 10 epizoda i pokušaj je autora Gordana Malića i Miljenka Manjkasa da kroz Tuđmanovu biografiju sagledaju njegovu celokupnu ličnost, delo i zaostavštinu. Rezultat je nešto bolji nego u slučaju filmovanog generala.

Pojavljuju se akteri događaja, istoričari, analitičari, ima čak i nekih igranih delova: dobro je iskopirana tehnička matrica BBC-jevih dokumentaraca.

Ipak, iako autori pokušavaju da Tuđmanovu ličnost objektivno sagledaju, čini se da u tome nisu baš uspeli. Na trenutke serija podseća na dokumentarce koji su rađeni o Titu. Kad pogledate oba autorska dela, dolazite do paradoksalnog zaključka da ih treba snimati, ali i do spoznaje da još uvek ne postoji dovoljan vremenski odmak i distanca i da je ostrašćenost nešto što ih karakteriše.