Zatvor i(li) fakultet: Zašto Vidić ničim izazvan „broji tuđe novce“?

Nisam imao prilike da se bliže upoznam sa njim, dva – tri „minivjua“ (kako su prošle pripreme, šta očekuje od nove sezone, ko mu je najteži rival za čuvanje … i slična dubokoumna pitanja i isti takvi odgovori.

Kada je postao standardan reprezentativac, pružao izvanredne igre u dresu Junajteda hteo sam da napravim ozbiljan intervju sa njim, ali je Vidić prestao da priča sa novinarima iz Srbije (što mu i ne zameram mnogo, o tome neki drugi put) tako da nisam imao priliku da ga bolje upoznam.

Ono što sam čuo i pročitao navelo me je da pomislim da je reč o obrazovanom, elokventnom mladiću.

Da sam stekao „pravi“ utisak o njemu potvrdila je i njegova kandidatura za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.

Ali, …U Srbiji uvek ima neko „ali“.

Pokazalo se da Nemanja Vidić i nije baš toliko ni inteligentan niti obrazovan.

Da „on jeste spreman za Srbiju, ali da Srbija još nije spremna za njega“ shvatio je tek par dana uoči Izborne skupštine Fudbalskog saveza Srbije pa je povukao kandidaturu.

Ovih dana je, čini se, shvatio i šta mu nedostaje u obrazovanju ili ti u CV – nije, poput Dragana Džajića, Zvezdana Terzića, …bio u zatvoru.

Da je bio malo pažljiviji na časovima istorije znao bi šta je još Moše Pijade svojevremeno govorio – „zatvor je za nas komuniste bio drugi fakultet“.

Doktor Terzić i Džajić su (kao i onaj koji ih je postavio u fotelje) očigledno, verovali Pijadi.

Ali, ta „životna škola“ važi samo za domaću upotrebu, tj. za ovu našu „ligu bez briga“ u kojoj se pobednik zna i pre nego što je trka počela, zna se i ko će nas „reprezentovati“ u Evropi, a ko će se boriti za o(p)stanak u „elitnom društvu“.

Da ta „diploma“ ič ne važi u svetu dokazali su naši klubovi (i) ove sezone u evropskim utakmicama – na 23 utakmice Crvena zvezda, TSC, Čukarički, Partizan i Vojvodina pobedili su u samo jednom meču, dva puta igrali nerešeno i doživeli čak 20 poraza uz gol razliku 16:62 i taj bilans biće još gori nakon poslednjeg kola.

Vidić i sada kao fudbalski radnik, kao i dok je bio aktivni fudbaler, pravi početničke greške (penal protiv Nemačke na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi 2010).

Ničim izazvan „broji tuđe novce“.

Sve i da su cifre koje je izneo tačne degutantno je to.

Dragan Stojković nije uzeo ništa više od onoga što mu po ugovoru koji je potpisao pripada.

U trenutku kada je Piksi prihvatio ponudu FSS bio je među deset najplaćenijih trenera na svetu (osam miliona evra bila je njegova godišnja plata u Guangdžou R&F).

Tačno je da je Piksi veliki patriota, ali je sigurno da se u Srbiju nije vratio zbog „kikirikija“.

„Neko“ mu je obećao i ugovorom se obavezao, neke pare, a ne sumnjam da su bonusi za odlazak na Svetsko i Evropsko prvensvo, kao i prvo mesto u Ligi nacija bili, za naše prilike, astronomski.

Da li su pare koje su date selektoru i njegovim saradnicima „bačene“?

Možda.

Ono što je sigurno je da su (a tek će biti) uludo potrošene one koje su uložene za izgradnju nacionalnih i inih stadiona.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.