Đorđe: I ja bih već morao da krenem, idem u Patrijaršiju.

Pavle: Nešto ozbiljno?

Đorđe: Veoma. A zašto ti ideš u kabinet predsednika?

Pavle: Treba da mu predočim pravnu osnovu izmene Uredbe o reprezentativnim objektima, koju smo ovde razradili za njega.

Đorđe: Čemu to?

Pavle: Pa znaš da Nikolić već godinu dana od isteka svog mandata živi u Užičkoj 23, u rezidenciji predsednika republike. Prema izmeni ove uredbe, moći će najzad da uđe u proceduru otkupa vile.

Đorđe: Toma to odista zaslužuje.

Pavle: Ma da… a šta je tako hitno u Patrijaršiji?

Đorđe: Šuplje glave nekih vajnih vladika toliko je usijao vatikanski ekumenizam novog pape da bi tom Sotoninom šegrtu mogle sročiti poziv za posetu Srbiji. Još nam samo taj poraz nedostaje.

Pavle: A šta na to kažu Rusi?

Đorđe: NJihov stav je jasan. Ne bih da te time opterećujem, znam koliko svog posla imaš.

Pavle: Molim te, to je važna stvar.

Đorđe: Jasno da jeste, razgovarao sam preko telefona sa NJegovom svetošću, Patrijarhom moskovskim i cele Rusije, a on je, pre sedam dana, poslao ovde svog vikara, jednog srčanog teologa i zlatoustog besednika. Sam sam ga dočekao na aerodromu i iako sam se, zbog važnosti misije, trudio da to ne izađe u javnost, ipak je procurelo. Poslovična naša neuzdržanost. Razgovaramo svakog dana, a sinoć smo bili zajedno sve do dva sata po ponoći. Uskoro počinje vanredno zasedanje Svetog arhijerejskog Sinoda, na kojem će on govoriti.

Pavle: Siguran sam da ćete uspeti da sprečite sramotu. Ako vam je potreban bilo kakav pravni savet, molim te, ne ustručavaj se!

Đorđe: Hvala ti (zagrli sina). Ne znam, sine, da li je uopšte potrebno da ti to kažem… nadam se da te ne onespokojava to što otvoreno i bez uvijanja govorim s tobom i o tvom književnom delu.

Pavle: Ja od tebe to i očekujem.

Đorđe: Naravno, ako sam iskren, to ne znači da sam i u pravu. (Zagrle se)

Pavle: Tata?

Đorđe: Da, sine.

Pavle: Morao bih još nešto da ti kažem.

Đorđe: Naravno. (Pavle brzo odlazi do svog radnog stola, otvara fioku i iz nje izvadi novine. Današnje izdanje dnevnog lista Danas. Okreće naslovnu stranicu prema ocu.)

Pavle: Pretpostavljam da ovo još nisi video.

Đorđe: Ja to đubre ne čitam.

Pavle: Ovo je generalni vikar njegove svetosti?

Đorđe: Da.

Pavle: Ovo je Konstantinova fotografija? (Đorđe uzima novine i u sebi čita letimično tekst na naslovnoj strani. Zatim, okreće nekoliko stranica i nastavlja letimično da čita.)

Đorđe: Bogohulna svinjarija!

Pavle: Opasna stvar, tata.

Đorđe: Zbog ovog će neko danas da strada na Sinodu, ja ti kažem.

Pavle: Pretpostavljam da si ti zvao Kostu da fotografiše vikara NJegove svetosti.

Đorđe: Ne. Ali, podrazumeva se da će moj unuk, najbolji srpski umetnik fotografije, da fotografiše gosta ovakvog ranga. Tvog sina, Pavle, i bez mog pitanja pozivaju u Patrijaršiju da fotografiše sve važne događaje i zvanice. Ali, kako je ovo dospelo u novine? Neko je u Crkvi našoj čitavu ovu ujdurmu smislio da bi vatikanski Antihrist stupio najzad svojim papkom na svetosavsko tle!

Pavle: Razgovarao sam s Konstantinom, on kaže da je sve to tačno… da, naime, jeste u fotošopu uklonio sat sa ruke episkopa-vikara, ali da je, kao što i piše u novinama, zaboravio da retušira deo senke koju ruka baca na sto, a tu se na njoj lepo vidi i oblik ručnog sata.

Đorđe: Ali, ovde piše da sat vredi 30.000 dolara.

Pavle: To je sat marke „Breguet“, no, to sad nije tako važno. Mislim, čitava ta stvar sa satom nije toliko važna. Ovde, kao što vidiš, ako si pažljivo čitao, o Konstantinu piše da je svetsku slavu stekao svojim snimcima sa ratišta u Bosni, a redakcija lista raspolaže, navodno, svedočenjem pouzdanog izvora koji tvrdi da je naš Kostja plaćao našim vojnicima za egzekucije i razaranja kako bi snimio što upečatljivije fotografije.

Đorđe: Holivudske budalaštine! Ti sigurno možeš tim izrodima da zapušiš usta! Kako ja mogu da ti pomognem? Uradiću sve što treba.

Pavle: Najbolji advokat iz moje kancelarije danas ide na ručak sa jednim od vlasnika ovog, ovog Ciinog podlistka.

Đorđe: Bagra bez imalo časti i nacionalnog ponosa!

Pavle: Verujem da ćemo brzo rešiti stvar.

Đorđe: Tužni dani.