Poslovnim ugovorom tužilaštva i tužene, narod kao oštećena strana ostaje na gubitku. Posredi je legalizacija ovog gubitka njegovim delimičnim umanjenjem! Ukoliko Viši sud u Beogradu overi ovaj ugovor – osim ostatka od dve trećine onog nelegalno isposlovanog novca, šta još dobija osuđenica?

Prema odredbi nagodbe kojom, dakle, priznaje krivicu što joj je stavljena na teret, Ražnatovićka će biti osuđena i na godinu dana kućnog zatvora (od kojih treba oduzeti ona četiri meseca provedena u pritvoru neposredno posle ubistva premijera Đinđića). Dakle, osuđenica neće biti smeštena u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, jedinoj ustanovi ovog tipa u Srbiji.

Pročitamo li izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, pod naslovom „Zatvori u Srbiji, jul – oktobar 2010“, uviđamo i to koje su konkretne koristi (benefiti, što bi rekla naša elita) za onu osuđenicu koja period kazne može provesti u svom domu, umesto u požarevačkom Zavodu:

Ovaj zatvor je predviđen za 177 osoba, a u njemu ih se uobičajeno nalazi između 230 i 250. Dakle, osuđenici Ražnatović neće biti uskraćeno prostora i intime. Ukoliko bi ona, kojim slučajem, dopala paviljona IV ovog zavoda, onda bi, sa sedamdeset žena, za svoje higijenske potrebe morala da koristi samo dva toaleta i samo dve tuš kabine. „Dotok svežeg vazduha i prirodnog svetla je nedovoljan, dok je veštačko osvetljenje u najvećem delu zatvora veoma slabo“. Pritvorena u svojoj kući („kod sebe“), uz slobodan dotok svežeg vazduha i prirodnog svetla, osuđenica Ražnatović neće biti prinuđena da, poput koleginica iz Zavoda, ručno pere svoj veš, niti da, „bez obzira na vremenske prilike“, nosi uvek istu uniformu. Takođe, ona neće morati da na svaki prolazak zaposlenog u zatvoru stane u stavu mirno i skloni pogled u stranu. U vreme posta, ukoliko posti, osuđenica Ražnatović moći će sebi da priušti odgovarajući režim ishrane, što je uskraćeno onima u Zavodu, u kojem je, uzgred budi rečeno, hrana jednolična – bez voća, mlečnih proizvoda i kolača. Ali, „kantina je dostupna osuđenicama i dobro je snabdevena“, s tim što je među njima najbrojnija puka sirotinja. Uostalom, ko najčešće dospeva u zatvor?

„Video sam jednu ženu koja je računovođa i koja je ukrala 100.000 dinara iz sopstvene firme. Dobila je dve godine zatvora“, izjavio je Ivan Kuzminović, jedan od autora ovde citiranog izveštaja (Peščanik, Radio B92, 6. april). Računica je prosta. Ko ukrade malo, u zatvor ide zadugo. Ko ukrade enormno, i od toga vrati nešto u državni budžet, može da računa na elitni pritvor pod sopstvenim krovom.

„Postoji elita među razbojnicima, isto kao elita među svecima“, pisao je početkom prošlog veka Vilfredo Pareto. Uprkos tome što sociolozi ovu definiciju s punim pravom smatraju rđavom – jer je pojam elite rezervisan za one društvene grupe koje ili stabilizuju društvene procese, ili društvo guraju ka promeni (u politici, ekonomiji ili kulturi) – upravo ona tačno definiše elite u Srbiji. Ukoliko gore po naše društvo, utoliko bolje za našu elitu! Ovakav protivrečni termin elite (rđav pojam čiji je sadržaj stvaran), već je označen kod nas u frekventnom izrazu „kontroverzni biznismen“.

Krem naše poslovne elite čine kontroverzni biznismeni, kao što krem naše „elite poznatih“ čine kontroverzne estradne zvezde, a krem politike – dobrim delom, kontroverzni političari.

Pridev kontroverzni/-a,-o egzistencijalni je atribut nove srpske elite. Štaviše, on se osamostaljuje i postaje subjekt. Atribut postaje supstantiv i kao takav određuje bit sfere u kojoj deluje, bilo da je reč o tržištu, politici ili kulturi (kod nas tu ne postoje jasne granice, naročito kad su u pitanju politika i tržište). Dakako, u društvu kojem je stalo do pravde, kontroverznim biznismenom ne bi se mogao nazvati nijedan delatnik na slobodi, jer ovo ime označava sopstvenu nelegalnost.

Ako je u Srbiji krajem pretprošlog i početkom prošlog veka ulagano u obrazovanje elite koja će prema savremenim pravnim dostignućima biti uticajna u sferi politike, kulture i tržišta, krajem prošlog i početkom ovog veka u elitu se ulaže na osnovu kontroverznog principa izuzetosti od zakona.

Kako ovde i sada stvari stoje, deca bi na vreme trebalo da shvate da im višak školovanja i obrazovanja može doneti samo manjak u karijeri, a već odrastao čovek, ako nije odveć kasno, da je novac sloboda, naročito ako je ukraden! Pri tom, samo je jedan uslov – da je posredi elitna količina!