Republika Cosa Nostra

Zadatak državnika je da moć stavi pod upravu prava. Jer, šta je republika nego zajedništvo građana u pravu. A gospodin Julije Cezar stoji danas pred našom republikom kao njena najveća pretnja, jer su naši vodeći političari, jer je naša vladajuća partija odlučila da mu ustupi svu moć, da ga proglasi imperatorom, kad ga je već proglasila patrijarhom naše crkve. Kad gospodin Julije Cezar zadobije svu tu moć nad zakonodavnom, sudskom i izvršnom vlasti, nad Narodnom skupštinom, onda će naša republika postati privatna stvar gospodina Julija Cezara, onda će, dakle, jedini građanin u njoj biti gospodin Julije Cezar, a svi mi ostali – robovi njegove republike! Danas se Ciceron stidi što je građanin ove republike koja je odlučila da izvrši samoubistvo.

Cezar: Gospodin Ciceron koristi reči ne da bi njima otkrio šta doista misli, nego da bi prikrio sopstveni interes. Jer, dame i gospodo, s kakvim pravom može da se održi zajednica građana, koju zovemo republika, kad položaj građana u njoj nije jednak? Koliko puta sam javno, ja, Julije Cezar, citirao pesnika Lucija Andronika Livija, koliko puta, gospodine Cicerone? Koliko puta su ova usta izustila reči: „U slobodnoj državi jače zapoveda zakon nego ljudi“? A Julije Cezar, kao što zna da zapoveda vojskama, zna da zapoveda i sopstvenim mislima da jasno budu iskazane u poretku reči. Ja stojim, dakle, iza reči da je Juliju Cezaru republika najsvetija stvar, dužnost i ljubav, ljubav prema zajedničkoj stvari. Ovoj je republici upravo potreban jedan Julije Cezar da bi ona ispunila smisao svog imena, jer ona se, istina, zove republikom, ali, ona danas nije ništa drugo, iako je gospodin Ciceron naziva republikom, nego cosa nostra gospodina Cicerona i grupe ministara pod njegovim uticajem. Oni su, dame i gospodo, od republike napravili sopstvenu prćiju u ime građana, a Julije Cezar upravo želi da tu bandu, koja radi samo u sopstvenom interesu, razvlasti i da moć vrati građanima. Da, ja ću biti imperator onoliko koliko je republika danas republika!

Ciceron: Gospodin Julije Cezar postiže visoku cenu svojim rečima, ali te reči nemaju nikakvu vrednost. Ukoliko ga danas Narodna skupština proglasi Imperatorom, Ciceronu ne predstavlja nikakav problem što će njegova glava prva da bude odsečena i postavljena ovde na jedan od pijedestala uz bezbrojne biste gospodina Julija Cezara, nego Ciceronu smeta što će na svakom pijedestalu stajati po jedna od najmudrijih naših glava. Republika ne samo da će biti likvidirana kao opšta stvar, i ne samo da će postati stvar jednog čoveka i njegove militarističke klike, njegove vojne hunte, nego će biti obezglavljena mogućnost za svaku buduću republiku ovde i sada. Cezar hoće da zapoveda zakonu, a to sada skupocenim svojim rečima, koje će unovčiti, naziva zaštitom zakona. Zar smo toliko nisko pali, poštovane dame i gospodo, da verujemo rečima koje puno koštaju, a malo znače? Gospodin Julije Cezar, sve i da jeste najbolji, najpravedniji, najhrabriji, najučeniji, jednom rečju, da je oličenje najviše vrline, da jeste, dakle, sve ono što nije i da nije ono što doista jeste, kad sebi podredi zakon, biće ovde sve i svja, i alfa i omega, sunce i mesec, izvor i kraj svakom dahu svakog građanina.

Cezar: „Svi rado slušaju kad dostojni zapovedaju“, veli naš vrli dramski pesnik Publilije. Ali, Cezar ne želi najvišu državničku dužnost, koja se zove imperator, da bi zapovedao zakonu, nego da bi slušao zapovest zakona, koju su danas izvrgnuli ruglu gospodin Ciceron i grupa ministara pod njegovim uticajem, Jer, šta je prvo što predlaže Julije Cezar, budući imperator, kad to zaista i postane, kad dobije mogućnost da zakone naše republike vrati u zglob iz kojeg su ispali? Julije Cezar predlaže: uvođenje novih dužničkih knjiga i ukidanje svih starih dugova. Zašto? Evo zašto! „Ko, dame i gospodo, ako ima muževnog duha, može da podnese da se gomilaju njihova bogatstva, što ih oni harče na građevine kao planine, dok vama nedostaje ono što vam je najnužnije? Oni imaju po dve ili više kuća, a vi nemate prostora ni za kućnu ikonu; kupuju umetničke slike, statue, reljefe, nove kuće ruše, grade druge, na sve moguće načine troše bogatstvo, ali ni pored najveće želje – ne mogu da ga potroše. A u vašim domovima vlada nemaština, izvan kuće – dugovi, nevolje, beznadežnost. Međutim, šta možemo da izgubimo osim sirote duše, a šta možemo da postignemo? Ono što najviše želite – slobodu, a s njom i bogatstvo, počast i slavu. Odaberite me ili za svog zapovednika, ili me ubijte! Dušom i telom ću se boriti s vama. Ja se nadam da ću kao imperator, zajedno s vama da ostvarim ovo, ako me ne sablazni misao da ste vi radije raspoloženi da robujete nego da gospodarite.

Ciceron: Olako obećana brzina! Ovo je, dame i gospodo, čist populizam i političarsko mađioničarstvo. Hokus-pokus i eto nas u jednakosti, a među nama, Imperator će sa svojom vojnom huntom biti takođe jednak među jednakima, prvi među jednakima. Da li ovim rečima gospodina Julija Cezara može da poveruje i petogodišnje dete? Republika nije revolucija, poštovane dame i gospodo, a gospodin Julije Cezar poziva na revoluciju i to mirnim putem, glasovima naših poslanika, kako bi osvojio svu vlast, kako bi, jednom rečju, silovao Ustav, obeščastio zakone i usmrtio republiku.