Socijalna pravda ili varvarstvo

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Heh, zapad je u političkom smislu nikao i razvio se na maču konkvistadora i đuletu Jolly Rogera. Istok ništa manje na kozačkom preduzetništvu. Ideje pak o modelima organizovanja društva su nikle još u antičkim glavama na polupijanim simpozijumima (sreća da su vino ipak pili razblaženo). Ostalo je uglavnom politika a cenim da je dobro da ima nekog ko se ne ustručava da misli a i da kaže šta misli u ovom gotovo savršenom panoptikonu.

2. Prva neutemeljena pretpostavka je postojanje razlike između "privatne" i "lične" svojine. Pođimo od Pakovićevog primera sa 10 stanova: Ako neko ima 10 stanova, ta je imovina "lična" (i po Pakoviću legitimna), samo ukoliko on te stanove ne daje u najam. Hipotetičkom vlasniku nekiliko ari stambenog prostora preostaje samo da plaća održavanje praznih stanova, osiguranja, poreza i nameta, a kad se upokoji onda njegovi naslednici imaju da plate i porez na nasledstvo (ako Paković do tada ne ukine i nasleđivanje), pa se postavlja pitanje zašto bi ovaj uopšte nešto posedovao?! Posedovanje bilo čega, čak i keša, nosi sa sobom troškove i rizik, pa ukoliko imovina ne može da donese nekakvu arendu, samo posedovanje postaje potpuno bespredmetno. I to je okosnica Pakovićeve "ekonomske filosofije" – društvo bez posedovanja, tj. društvo u kojem pojedinci ne poseduju ništa osim para gaća i manjerke, dok svom "ne-ličnom" imovinom i resursima raspolaže "društvo", što je u levičarskom žargonu sinonim za državu. Društvo takvih ogoljenih i očerupanih individua pre je jadna slika brodolomnika, nego ideal slobode. Put your money where your mouth is je postulat građanske i političke slobode – sloboda da posedujete i da svojim imetkom raspolažete po sopstvenoj volji i savesti je preduslov za slobodu govora – reči bez "čvrste podloge" su prazna tlapnja koja nikoga ne obavezuje. Druga neutemeljena pretpostavka je da u evropskom temelju podjednako učestvuju i konstruktivne i destruktivne ideje, i one koje su omogućile do tada nezabeležen napredak u političkim, ekonomskim i intelektualnim slobodama, kao i one koje su dovodile do opšte moralne i duhovne bede, ratova i gladi. Evropa jeste rezultanta tih sila, ali ne i njihov prost zbir. Treći bitan propust je što Paković poredi realnost savremenog kapitalizma propošten kroz mračni filter petparačkog levičarenja, sa idealizovanim apstraktnim modelima filosofa otuđenih od svake realnosti i tlapnjama socijal-romantičara. Da parafraziram kneza Tolstoja (još jednog mada bistrijeg socijal-romantičara): Od tmurne sadašnjosti je lepša slavna prošlost, a najlepše je ono što se nikada nije dogodilo. Najzad, jedno pitanje za Pakovića: Da li on eksploatiše glumce s kojima radi na svojim predstavama? Da li on koristi njihovo vreme za ostvarenje "privatnih" vizija i planova, umesto da se posveti "ličnoj" monodrami?

3. Mrzi me da čvakam po tastaturi. Pakoviću da ti rečem, ukratko- kapitalizam je bio dobar dok je socijalizam bio živ. Danas je go….. neoliberalizam je dno ekonomskog varvarstva.

4. Karl Poper je kazao da su "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji" (1945.) i "Beda istoricizma" bili njegovi "ratni angažmani", tj. "odbrana slobode od totalitarnih i autoritarnih ideologija", i da je u njima pokazao kako je "istoricizam" "istovremeno inspirisao i fašizam i marksizam". Takođe je pokazao da ne postoji "jedan" (jedna ideja) Zapad nego "mnogo" Zapada tj. da je glavna vrednost Zapada to mnoštvo ideja. Prosvetitelji na kopnu Evrope (poput Voltera — koji su se kretali na tragu Lokovih ideje) govorili su o važnosti postojanja slobodnog javnog mnjenja. Bez slobodne razmene misli, bez argumentovanog empirijskog dijaloga, ne može biti ne samo demokratije nego ni građanskog društva ni samokritike. Potrebni su nam drugi da bi smo iskušali svoje misli. Kritički stav može da bude samo rezultat tuđe kritike, štaviše, samo tuđa kritika omogućava samokritiku. Osnova kritičkog stava pojedinca je kritička rasprava. A to znači da je potpuna sloboda mišljenja nemoguća bez političkih sloboda. Karl Poper: "pokušaj ostvarenja jednakosti ugrožava slobodu i da, ukoliko je sloboda izgubljena, neće biti ni jednakosti među neslobodnima".

5. Ono sto uporno tvrde neoliberalni ekonomisti je slicno socijalizmu, odnosno UTOPIJA! Zato sto slobodno trziste i konkurencija NE POSTOJE. Mozda, ali samo mozda, je toga nekada i bilo, ali danas svetom vladaju neopisivo mocne KOMPANIJE. One su uzurpirale SVE, zato sto imaju profit od 200%, neogranicena sredstva i MOC! Vlasnici tih monstruma kupuju vlade, vode ratove, unistavaju prirodu, ucenjuju sve koji im se suprodstave. Svi mi ostali, nas oko 90% smo njihove MARIONETE, koje imaju mogusnost da zive i VERUJU u neoliberalni kapitalizam, koji je uspeo da UNISTI drzavu socijalne pravde.

6. Kakva je to sloboda nemati svoj dnevni hleb, ne biti u mogućnosti pohađati dobru školu, nemati mogućnosti razvijati se kao mlad čovek, ili čak kao odrasla osoba koja želi da radi ali nije pružena nikakva mogućnost? Naravno. Da li Vi mislite na pozitivnu ili negativnu slobodu. Ako želite te mogućnosti, ako želite pristojne škole, ako želite rast životnog standarda, da li biste išli u Severnu Koreju ili u Južnu Koreju? Da li biste se oslonili na socijalizam da Vam to obezbedi, ili biste razmotrili slobodno tržište? Evo jedna zanimljiva stvar. Karl Marks, koji je naravno izmislio celu stvar, hajde da ne zanemarujemo tu činjenicu, Karl Marks je mislio da kako vreme prolazi stvari bi postajale sve liberalnije, tako da bi se ograničenja mogla ukloniti i da ljudima više ne bi trebalo govoriti šta da rade. I kao i svako drugo predviđanje koje je Karl Marks napravio, to je suprotno od istine. Da, neverovatno. Marksisti jedinstveno tvrde da je Marksizam naučna nego politička doktrina. Oni tvrde da su njihove istine empirijske. Da to nisu samo mišljenja. A ipak svaka prognoza koju je Marks napravio, da će u kapitalizmu biti sve više i više nezaposlenosti, da će postojati mala grupa oligarha i velika grupa proletera, svaka od tih prognoza se ispostavila suprotnom od istine… dakle, socijalizam ne funkcioniše. Tačka.

7. Kapitalizam počiva na Sedam smrtnih grehova. Sloboda u kapitalizmu za prohlepne znači ovo:"Nadmudriga, ako ne možeš, onda prevariga, ako i to ne ide, onda primorajga, ako ni to ne ide likvidirajga. Samo obezbedi novac da platiš najbolje, tj. najpokavrenije advokate, a i pare da potplatiš sudije.

8. Podrška Pakoviću, baki, nema pandana, to be or not, MK.
   Socijalna pravda je mnogo dostižnija nego što se priča. Pobornici neoliberalnog kapitalizma ili žele da ljudi u mukama umiru od gladi, umora i hladnoće, ili misle da se to ne događa samo ako se ugroženi potrude. Ovde nikad nije bilo socijalizma jer mi imamo tradiciju po kojoj se socijalna prava izvode iz radnih, to jest ekonomskih, ili ratničko-otimačkih. Bogate porodilje dobijaju na porodiljskom više od nezaposlenih i tako u beskrajon. Plaćeno porodiljsko je u Izraelu 3 meseca, neplaćeno još tri, sve preko toga je otkaz, a natalitet odličan. Kod nas je penzija i socijalna i ekonomska kategorija, ali ako umrete prvog dana penzije nije ni jedno ni drugo. Mi za sve imamo hibridna, demagoška, rešenja. Na to se kaleme nepravde, obespravljenosti i zloupotrebe. Zbog toga su naši branitelji našeg kapitalizma mnogo bednije protuve od anglo-saksonskih.
   Vaša zakleta, ukleta, prokleta levičarka

9. A nastavljač ideje Svetih Jovan i Isusa – Božje pravde, apostol Pavle kaže: “Nema tu Jevreja niti Grka, nema ni roba ni gospodara, nema muškog roda ni žesnkog; jer svi ste vi jedno u Hristu”. Tako je govorio u Rimu, ali nijedan papa do sada nije se za to zalagao. Naprotiv, kao da nisu znali da su se prve Zajednice hrišćanskih vernika zvale htišćanske opštine, u kojima je svojina bila zadružna. U tim zajednicama uzajamna ekonomska pomoć i podrška (]]komunizam iz ljubavi[[, kako to naziva A.Harmack), imali su osobitu ulogu. U početku retko bogati, no, kao prvog moramo spomenuti sveštenika koji je ponudio grob da bi položili Isusvo telo, vremenom češće su hriščanima ptistupali i imućni ljudi Obožene svesti, što je zapisano u Dela Apostolska 4:32-35 : „Mnoštvo onih koji bejahu postali vernici beše jednog srca i jedne duše. Niko ništa ne smatraše svojim vlasništvom, već sve držahu zajedničkim. Niko među njima ne beše siromašan, jer oni koji imahu zemlju ili kuće, prodavaše ih, donošahu novce i polagaše ih pred noge apsotolima.“
   Dok gle ironje, upravo oni koji su za kapitalizam tvrde da su vernici! Licemeri!

10. "Tu gde je Boarov stao, istinska rasprava tek počinje." – Tipicna konstantinovicevska recenica!