Račun i histerija 1

Od onih koji su mi čestitali novogodišnje i božićne praznike, sigurno dvotrećinska većina mi je postavila i pitanje – ‘Otkud Basara u Kuriru’?

Sem onoga što je Basara zvanično napisao, ništa drugo nisam ni znao da im kažem.

Ali sam im razjasnio bar neke stvari oko Basarine kolumne ‘Famozno’, za koju su me zapitkivali: Moj prethodnik na mestu glavnog i odgovornog urednika Danasa Mihal Ramač to je već pre neki dan napisao u ovim novinama, pa bih ovom prilikom samo potvrdio da nisam ja ‘doveo’ Basaru u Danas, već je on počeo da piše za Danas za Ramačevog vakta, ali jednom sedmično.

Kad sam ja zamenio Ramača, s Basarom sam razmišljao kako da unapredimo saradnju – on je predložio svakodnevno pisanje, ja sam odredio mesto na zadnjoj strani, Imre Sabo mi je dao dozvolu za Basarinu fotku koju je on uradio za magazin Status, a Basara je prihvatio moj predlog da se kolumna zove ‘Famozno’, naravno aludirajući na kultnu ‘Famu o biciklistima’.

I kad se stišaju strasti povodom kontroverzne odluke da premesti kolumnu u Kurir, za istoriju srpskog novinarstva (a i šire) ostaće da je Basara u Danasu ispisao unikatan kolumnistički maraton.

Teško dostižan.

Izdvajam jedno potpitanje koje sam dobio povodom ‘slučaja Basara’, a ono glasi da li će žiri za NIN-ovu nagradu za roman godine ‘imati muda da je dodeli Kurirovom kolumnisti’?

Račun i histerija 2

Iskren da budem, nemam baš dovoljan uvid u ovogodišnje kandidate iz inače obimne literarne produkcije, ali za Basarin ‘Kontraendorfin’ siguran sam da je superkonkurentan.

Naravno da bi moralna policija to teško podnela, ali ne sumnjam u integritet NIN-ovog žirija da nagradu (to bi bilo drugi put za ovog pisca) dodeli sad, eto, ‘Kurirovom kolumnisti’ ako ‘Kontraendorfin’ to zaista zaslužuje.

Ili ako bude dilema, to što je Basara sad ‘Kurirov kolumnista’ sigurno ne bi trebalo da bude otežavajuća okolnost za pisca.

O transferu Basare iz Danasa u Kurir ovom prilikom bih i iz drugog ugla: Dok sam bio glavni urednik ovih novina, spremajući neki novogodišnji broj, moj iskusniji kolega Radivoj Cvetićanin predložio je da naš potencijalni hit za tu novu godinu bude prepiska Basare i Miljenka Jergovića.

Obojica su raspoloženo prihvatila ponudu i Danas je u novogodišnjem broju objavio nekoliko njihovih razmenjenih pisama (mejlova).

Ali, Svetislav i Miljenko su nastavili da se dopisiju, i od te izvorne Cvetićaninove ideju nastale su tri knjige – verovatno nešto najbolje napisano u žanru epistoralne proze na ovim prostorima: ‘Tušta i tma’ (2014), ‘Drugi krug’ (2015) i ‘Bajakovo -Batrovci’ (2020).

Interesantno je, međutim, da i Basara i Jergović imaju zavidan kolumnistički staž i da su obojica prošle višeznačne 2020. napravili veliki kolumnistički ‘brejk’.

Sad je to opšte mesto, kako je napisao u oproštajnoj kolumni za novogodišnji Danas, ‘da posle 11 godina, tri meseca i 11 dana, ‘Famozno’ od nove 2021. više neće izlaziti u Danasu’.

Zar to ne liči pomalo na nenamerni koncept jer je Jergović u oktobru prošle godine na svom Fejsbuku potvrdio da je ‘nakon devetnaest godina i jedanaest mjeseci u Jutarnjem listu i Globusu, napustio tvrtku i prešao u drugu’.

Umesto u ‘Jutarnjem’, Jergović je tada najavio da počinje pisati u 24 sata, pa potom i u tjedniku Express, a uskoro i u nedjeljnom izdanju Večernjeg lista.

Ova selidba u konkurentsku firmu za Jergovića nije bila traumatična kao što su bile neke druge, pri čemu je aludirao na kontekste iz njegovom romana ‘Selidba’ (metaforička i realna selidba iz rodnog Sarajeva).

Basarina selidba iz Dan Grafa (Danas) u Adria mediju (Kurir) bila je za beogradsku čaršiju mnogo zajedljivija za razliku od Jergovićeve za zagrebačku.

Sigurno lišena bilo kakve sentimentalnosti, kakva je ipak bila primetna kad je Jergović odlučio zameniti novinarski dres Jutarnjeg lista i Hanza medije onim 24 sata i Styrije.

Sad kad čitam Jergovićeva objašnjenja svog transfera iz prošlog oktobra, ona stvarno zvuče lirski nestvarno u poređenju sa kontekstom srpske histerične medijsko-društvene kalakurnice u kojoj se odvijao i Basarin transfer: U Vučićevoj Srbiji na značaju su dobile tri ključne reči Slobodana Miloševića iz vremena ‘antibirokratske revolucije’ i ‘događanja naroda’ – diferencijacija, homogenizacija, mobilizacija.

‘Dobro je odlaziti bez gorčine. Valjda se to zove sreća u životu. Koliko je trajalo prebiranje po ‘prtljazi’, odlučivanje što ćeš ostaviti, a što ponijeti sa sobom?’, pita se Jergović i niko to tamo nije doživeo kao podjebavanje.

Da je to napisao Basara ili glavni urednik Danasa Dragoljub Draža Petrović u njihovoj polemici povodom transfera, kako bi to zazvučalo?

Daleko od toga da treba idealizovati Hrvatsku u komparaciji sa Srbijom, ali konteksti dva indikativna transfera ipak govore dovoljno.

Da je tamo u javnom prostoru ipak nekako kultivisanije.

Mada bi neko iz Hrvatske možda rekao da je histerija oko Basarinog transfera bolja od potmulosti hrvatske javne i medijske scene.

Srpski sistem je binarni – sastoji se od nula i jedinica.

Demarkaciona linija je ‘za i protiv Vučića’ (u tom kontekstu je i famozni ‘Đilasov uticaj’).

Pa se i (ne)vidljiva ruka tržišta prema tome upodobljava.

Otuda je Basarin transfer iz Danasa u Kurir po izlivima mentalnog gnoja sličniji transferima Milka Đurovskog i Vladimira Stojkovića iz Zvezde u Partizan, ili još bliži transferu Luisa Figa iz Barselone u Real Madrid kad je s tribina Camp Noua prema portugalskom internacionalcu poletela čak i svinjska glavudžica, a pasionirani čitaoci ‘Famoznog’ se sećaju kako je Basara pisao o svinjskim glavudžicama kao srpskom fenomenu.

Možda bi sve bilo manje histerično da je Basara umesto u Kurir, prešao u ‘Rotopalanku’ (Politiku) ili ‘omiljenu žutaru’ (Blic).

Jer što se tiče moralne policije, sad je greh kumulativan – kad si prešao u Kurir, kao da si istovremeno prešao i u Informer, Alo i Srpski telegraf.

Ali nije ovo vreme kad je Ivan Torov prelazio iz Danasa u Politiku (nakon Petog oktobra).

Pa ni vreme kad je Dragoljub Draža Petrović iz Kurira stigao u Danas, pa je moralna policija (koja se sad kune u Dražu) moju malenkost optuživala da ‘dovođenjem Draže’ od ozbiljnih novina pravi ‘plavi Kurir’.

Nije ovo vreme kad su Politika i Danas mera jedno drugom.

Nije sad bitno da li si tabloid ili si ‘ozbiljan’.

Bitno je da si na prvoj liniji fronta.

A od dnevnih novina Danas je tu realno sam protiv Vučićevih tabloida.

Na prvoj liniji.

U asimetričnom ratu.

Ne znam da li se Basara i Jergović i dalje dopisuju, ali bilo bi zanimljivo pročitati u četvrtoj epistoralnoj knjizi kako komentarišu sve ovo u jednoj intelektualno prisnijoj i analitičnijoj atmosferi.

Kad smo već kod Danasa i Kurira, ova gungula podsetila me na jedan razgovor sa Denisom Kuljišem: Bio je Denis emisar izvesne moćne strane medijske kompanije koja je htela da uđe i na srpsko tržište, te da pokupuje i neke novine, ali ‘različitog profila’.

Kuljiš je smatrao da je najbolje i najisplativije da kupe u paketu Danas i Kurir.

Da spoje komercijalnost i uticaj (ugled).

Ali, drugo je i to bilo vreme.

Tokom praznika nastavila se polemika širokih razmera o spomeniku Stefanu Nemanji koji će na beogradskom Savskom trgu upremas bivše železničke stanice biti otkriven 27. januara, na praznik Svetog Save.

Ogorčenost antivučićevske javnosti je takva da bi, čini se, pristali i na kalemegdansku gondolu, ako bi to bila cena samo da ne bude ovog spomenika.

Šta će biti sa bronzanim Nemanjom ako pobedi sutra ona opozicija za koju je on ‘ruglo’?

Da ga skloniš neće biti lako.

Šta ako građani kojima se on sviđa telima budu branili spomenik?

Zar se baš ovakav – ogroman – spomenik, kao iz ‘Gospodara prstenova’ Pitera Džeksona, ne bi idealno uklopio na kružnom toku u Preljini kod Čačka?

Na raskršću srpskih puteva, a da pogledom bude okrenut ka Beogradu.

Bio bi u Preljini kao Isus u Riju.

Histeriju je izazvao i praznični račun za Zlatibora na kome je otkucano da koka-kola košta 480 dinara, biter lemon 480, a hajneken i to onaj 0,25 čak 650 dinara.

U iščuđavanju Srba, tako sklonih socijalističkom egalitarizmu, niko da spomene glavnu stvar – da je to fiskalni račun i da neko plaća porez državi.

Famozni račun je prokomentarisao čak i predsednik Vučić (po principu niko ne mora da pije skupo piće ako neće), ali ga niko od novinara nije pitao da li je tačno da je bilo planirano da poseti Zlatibor ovih dana, ali da je marketinška procena bila da se ipak odustane?

Ne naravno presudno zbog računa.

I to uprkos gondoli i investicionom bumu, rekonstruisanom jezeru…

Izgradnju ovog Zlatibora diktira i tržište.

Tražnja očigledno postoji.

I za ‘mondenskim’ turizmom i fiskalnim računima kakvi mu priliče.

Ali to više nije onaj Zlatibor kad Basara u ‘Palisadu’ sretne Purišu Đorđevića i pita ga zašto je otišao u partizane, a ne u četnike, kad toliko voli kafanu, a on mu kaže da su u partizanima bile bolje ribe.

Bilo je gužve na Zlatiboru i za ovu korona Novu godinu.

Bilo bi još bolje, kaže mi jedan tamošnji turistički radnik, kad bi Boris Dežulović napisao jednu reportažu odavde.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

54 reagovanja na “Račun i histerija”

  1. Posle ovoliko reči mogli ste nam reći i kada prelazitie u Kurir g. Paunoviću?

    • Gde god da ode ostaće vrhunski novinar za razliku od Draže. Njemu ne pomaže to što je u Danasu.

      • Pojma ti nemas burazeru !Basara nije NOVINAR nego knjizevnik i kolumnista ! A Draza je novinar . Prema tome poredis dve razlicite profesije . Ma , to me i ne iznenadjuje cim sam video da komentar pise Pisonja !

      • Ne može biti neko vrhunski novinar a da je, na primer, u Informeru gde je nečasno biti (ustvari, zvati se) novinarom.
        Vrhunski i nečasni ne idu zajedno.

        • Novine čitam iz navike ,nekada davno sam počeo sa politikom i čitao je redovo 20-ak godina . Novine su uvek lagale i lažu i danas kod nas i u celom svetu . Mi ih čitamo iz opredeljenosti jednoj strani. Ako mene novinar ubeđuje i dokazuje i objašnjava ,to nije novinarstvo to je propaganda. Setite se svetog pravila novinarstva,ko, kada,gde i zašto a ja ću sud sam doneti. Danas nije tako . Ako ne mislim ka novinar glup sam ovakav onakav prost, ne obrazovan i ko zna šta još sve. Daleko je svet od novinarstva. Papir trpi sve . Setite se samo kad su jedne novine objavile da su Srbi silovali 100000 muslimanki . Omjaviše to i nikom ništa. Eto to je današnja žurnalistika u celom svetu,cirkus Kolorado.

      • Poštovani Pišonja , Basara je dobar pisac , aj’ nek bude , da recemo i vhunski . Ne branim . I kolumnista je sjajan . A Draža je dobar novinar. (Mislim da je novnar). Nek bude da je i on vrhunski . Prema tome , Poređenje nema smisla uopšte !

      • E Pisonja , Pisonja …! Ako umes imalo da mislis , u sta sumnjam, primetices da je ovaj tvoj komentar objavljen u Danasu . Probaj da slican komentar posaljes u Kurir , naravno da se komentar odnosi na njihovog glavnog urednika . Sta mislis da li ce ga objaviti ? Oce … ali malo morgen ! Kapiras ? Ma ne , vidim ja !

        • Ništa niste razumeli! Reč je o Panoviću, pogledajte komentar @Niko de Kiriko koji je usput Panovića krstio u Paunovića. O tome je reč, a ne o Basari. Ostajem pri oceni da je Panović bolji i novinar i urednik od Draže.

          • Gospodin Panovic je majstor da napise stranice i stranice teksta a nista da ne kaze. Velemajstor je da se nikome ne zameri. Hoces da budes opozicioni novinar a da nikog na vlasti cak i ne oceses. Za to treba imati dara. Zato su Panovicu sva vrata otvorena od Informera do Politike.

          • @Rale Ne postoji opozicioni novinar kao što ne postoji pozicioni novinar… Kada novinar odabere stranu onda prestaje da bude novinar. Ako novinar ističe greške vlasti ne čini ga to više ili manje novinarom od onog koji ističe ono što je vlast dobro uradila. Problem je kada nestane objektivnost i počnu da se iznose neistine i poluistine i kada se novinar stavi u službu pojedinaca i postane njihov javnogovornik ma ko on bio vlast/opozicija, nebitno. Tada novinar prestaje da bude novinar i postaje hulja isto kao policajac koji uzme mito.

          • Gsn @Pišonja u pravu ste. Odmah sam shvatio da ste mislili na Panovića. Uživanje je čitati njegove tekstove. U njima nikad nema gorčine, netrpeljivosti i mržnje.

      • Pišalo, Panovic je seljak bez duha. Nema gore kombinacije. A i glavuša ga odaje. Bice da bi mu Kurir bolje lezao. I treba da ide tamo. I da legne. Zalegne.

  2. Bilo bi zanimljivo kada bi Basara počeo pisati kolumne u Jutarnjem (vikend izdanje, ako ima, ne pratim) a Miljenko… možda neke severnomakedonske novine? Ovim prostorima ne manjka odličnih književnika/novinara, pitanje je a možda već i nije, ima li čitalaca? Nebitno. Šta beše u prošloj kolumni, Kosti? Nije bilo interneta, evo komad neposlatog komentara – Gde je Srbin do Srbina, tu je Troter do Trotera a neko je i Bojsi, mnogi Trigerom jesu a ima gi i Driskol bradrz. To potvrđuje da biti Srbin suštinski ostaje klasna odrednica, gotovo žanrovska. – Slažem se sa predsednikom Vuččem, to za Kop i račune, ako vam je skupo vi bojkotujte. Kao stari koronaš, u svakom smislu, pitam se kako bojkotovati neke druge račune.

  3. Ne verujem da je Basara preša tamo na lepe oči, verovatno je dobio dobru kintu, uostalom, jednom sam ga sluša, kada su ga pitali za intervju sa Vučićem, rekao bi da bi ga opet uradio, ali za dobar honorar, eto, mislim da je to razlog, ili jedan od razloga,..ako nema te pametnija posla, sanite ispred nekog kioska, videće te, da skoro svaki kupac kupuje Informer ili Kurir, a retko ko Danas, ako ga uopšte i ima i kioscima, ja sam g ajore neki dan kupio u jednom marketu….

    • A ti Barnabase, radiš iz zabave a ne za pare?
      U Srbiji je napravljena atmosfera da se svi( novinari, pozicija, opozicija…) bave poslom iz ubeđenja a ne za novac.
      Prosto tako treba, nego je problem što građani imaju drugu percepciju.
      Stvari su ipak jednostavne.

      • Ja radim zato što moram, u stvari, penzos sam, ali mala penzija, a može i PEMZIJA, a to što sam rekao da je otišao zbog love, nisam mislio ništa loše, Basara je hipreprodiktivan, verovatno je uz ovo ovde, mogao i negde još koju kintu da pokupi, ali se radi o nečem drugom, a šta je to drugo, ne znam, nije ti je moje da sve znam, kao, na primer, Basara koji ima znanja, bolje reći ima inforamcija, jer znanje je ipak strukturisano u svesti i različito je na različtim nivojima svesti i to je jedan od razloga zaašto na se događa to što nam se događa i sve mi se čini da bi bilo dobro da završim ovaj komentar na moj komentar, dakle, ima nade da nam bude bolje, ali to nema veze sa Svetislavom, (Basarom), nego sa vladikom Grigorijem, eto, nešto slično sam napisao pre neki dan, što se tiče vladike Grigorija, ali mi nisu objavili, što je njihovo pravo, moje je da još jedared pokušam….

    • To sto skoro svaki kupac kupuje InformKurir govori o svesti i moralnom padu jedne nacije a na tom istom kiosku taj „neprodavani “ Danas je skrajnut sa strane i sakriven (zašto?) i popodne ga nema jer je prodat. Toliko

      • Čitam Danas, dipadala mi se.Basarina duhovitost I kad se na slažem s tezom. Kurir nikada nisam čitao I neću. Eto ode Basara iz mog vidokruga. Srećno nam bilo.

      • Govori o zatucanosti naseg naroda svakako,ali me treba skrajnuti ni finansijski aspekat tj. cenu tih ,,novina“.Mozete li napraviti novine za 20-30 dinara?Jasno je da je to nemoguca misija.Ali kad znate da cete dobiti novac od oglasivaca(citaj drzavnih firmi) jer pisete hvalospeve o vlasti,onda je moguce postojanje takvog smeca.I postaje pristupacan sirim narodnim masama,a siromasnih je najvise,i gle cuda najbolje kupuju pricu o spasitelju.Zakljucak jasan:krug je zaokruzen.Mada i opozicionari su licemerni:svi su pohrlili da daju intervju za „Kurir“ posle onoga ,,Srbijo izvini“,a znam i mnoge koji su poceli da ga kupuju redovno.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.