Treći put

Opozicija je imala svojih pet minuta slave kod Hana, ali ako je već negde mogla da pokaže patriotizam možda je mogla ovde, i da bojkotuje taj susret. Jer ništa je ne košta. Kad smogne snage da postane ‘prihvatljiva’ Evropljanima kao SNS 2012, ionako joj to niko neće zameriti, niti će se iko sećati.

Projektovani ulazak Srbije u EU 2025. daje Vučiću dovoljno manevarskog prostora. I pomalo zaista jeste futuristički, jer ne zaboravite da se radnja prvog Blejdranera Ridlija Skota dešava u distopijskoj 2019. Ponovo smo ‘ohrabreni’.

Na sastanak sa Hanom nisu bili pozvani Dveri i DJB, što možda za koji dragoceni procenat podigne rejting ‘tehničke koalicije’. Dveri su naglasile da neće na kanabe kod briselskog komesara i da ih ne interesuje glumatanje sastanka sa opozicijom. Bila je to lepa lopta na volej poslata iz Brisela.

Boško Obradović ima ambiciju da sa Dverima formuliše ‘treći put’ političke scene. Pri čemu bi morao da uvaži iskustva hrvatskog Mosta koji je olako proćerdao epitete ‘trećeg puta’. DSS je htela sa Dverima zajedno, ali bez DJB. Dveri bi dobile ideološku kakvoću, ali bi izgubile ekstravaganciju koju nudi Radulović, a što pokazuje i krstarenje Dunavom brodom ‘Koruptolomcem’.

Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, pomalo cinično etiketirao je ‘tehničku koaliciju’ kao ‘svetosavski neoliberalizam, i time možda i nenamerno dao veliki doprinos da konačno progresivno definišemo ono što u nedostatku boljeg termina zovemo ‘domaćinska Srbija’ i što se uopšte ne mora odnositi na DJB-Dveri.