p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Za njega je u takvim okolnostima očekivana reakcija navijača Zvezde sa „severa“ koji su krenuli da brane „svoje na istoku“. A haos je, jelte napravila žandarmerija ulaskom na severnu tribinu. „Koja je njihova funkcija tamo, da brane Zvezdine navijače od Zvezdinih navijača“, upitao se kao ironično Terzić.

Svojim očima, milionski auditorijum je uglavnom na internetu mogao da vidi šta se i kako dešavalo. TV Arena koja je utakmicu direktno prenosila, ovog puta je poštovala preporuke UEFA za takve situacije i kamere je držala samo na terenu. Najkraće, na „istoku“ je izbila tuča, žandarmerija je to vrlo brzo sanirala, masa je sa „severa“ krenula da se umeša, postavljen je kordon, huligani su žestoko napali žandarmeriju a ona je isto tako uzvratila. Slike sukoba obišle su svet, posebno su birane one gde se vidi da su neki „navijači“ imali spremne maske za tu priliku, da su ostali bili uredno zabrađeni na razne načine, te da su skoro svi na žandarmeriju krenuli stolicama i – kaiševima.

Posle svega viđenog čovek koji je visoki zvaničnik kluba, dva dana kasnije, dakle hladne glave, ispaljuje salvu nebuloza i uvreda za zdrav razum. Najpre, koje to „svoje na Istoku“ su krenuli da brane „navijači“ sa Severa, ako je to porodična tribina sa „običnim ljudima“. Zatim, po kojim kriterijumima je to „očekivana reakcija“ da se krene stampedom na „neprijatelja“, a sve opet preko onih običnih ljudi na porodičnoj tribini. I konačno – po čemu je to „sever“ zabranjena zona za policiju, da li se to Terzić opet ironično šali kad kaže da je žandarmerija „prva“ napala, ili pak misli da je kao prošle godine trebalo da trpi bombardovanje barem pola sata.

Državni organi sa sve direktno prozvanom policijom su sve to prećutali, činjenica da se direktor jednog kluba nedvosmisleno stavio na stranu nasilnika „svojih boja“ nije izazvala nikakvu reakciju ni u medijima koji su samo „agencijski“ preneli Terzićevu populističku tiradu. Ovog puta, na sreću, niko u tom petnaestominutnom ratu nije poginuo.

Ko će biti odgovoran ako se, posle naredne „očekivane reakcije“, to i desi?