Za ljude sa ovih prostora obično se kaže da su neumereni i u slavlju, i u tugi, da obeležavanje i jednih i drugih stvari prečesto liči jedno na drugo. A ovde obično biva da se zbog neumerenosti slavlje pretvori u tugu.

Za početak: autobus u kome su bili fudbaleri Crvene zvezde prilikom slavlja titule šampiona na Autokomandi se nije ZAPALIO, nego je ZAPALJEN, bez obzira što se već protura „alibi-priča“ da je curelo neko ulje ili ko zna šta. Fotografije i snimci jasno pokazuju da i fudbaleri gore i navijači dole mašu zapaljenim bakljama, a hoće nešto da se zapali od otvorenog plamena i te temperature, pa, recimo, i sedišta. Dalje, igra vatrom počela je na stadionu gde je zapaljeno ko zna koliko baklji, nastavljena je na ulicama, i pre i posle Autokomande, i u Knez Mihailovoj i na Kalemegdanu, policija je saopštila da je zbog pirotehnike uhapsila 15 osoba, dakle otprilike svakog stotog ko se „bakljao“, što je, da podsetimo, zakonom zabranjeno. I konačno: svi su potencirali da nije bilo povređenih, što jeste najvažnije, ali je moglo da bude sačuvaj bože, autobus naime u sebi ima i gorivo, neko je doveo u opasnost i svoj život i život svih okolo, i za to mora da odgovara.

Događaj bez presedana imao je i svoju živopisnu predigru. Najpre je, na zahtev policije, kompletno poslednje kolo Super lige pomereno sa subote na četvrtak. Iz objektivnog razloga: od petka do nedelje u Beogradu je igran fajnal-for Evrolige i u Beogradu se očekivalo više od 15 hiljada navijača iz inostranstva, pre svega iz Turske. A onda je na zahtev Zvezde utakmica na kojoj treba da prime pehar i slave titulu, vraćena na subotu, uz „obrazloženje“ da se tog dana na fajnal-foru „ne igra“. Kao da će te hiljade gostujućih navijača zbog toga nestati sa ulica. Zanimljivo je da je policija to „odobrila“ (ako je iko i pitao), još zanimljivije je da je dozvolila i šetnju (navijački: korteo) kroz ceo centar grada. Pa je zaustavila saobraćaj na Autokomandi, jednoj od „kucavica“ grada, pa sve preko Slavije i Terazija, gde stranci često vole da bivaju, da bi potom „evakuisala“ Knez Mihailovu, uguravši slučajno zatečene u restorane i haustore, dok slavljenici prođu. A onda odgledala i penjanje na spomenik Pobednika, kao da je to deo turističkog paket-aranžmana.

I tako dala dobru ideju i „običnim“ smrtnicima da krštenja, svadbe i slično mogu prijaviti, pa i organizovati da ih ceo svet vidi. Sa sve autobusima, prangijama i penjanjem na spomenike.

Na svetlu zaista odlične organizacije fajnal-fora, gradu ali i Srbiji sevnula je šamarčina baš u vreme kad je mogla najviše da odjekne.