Bilo kakve nostalgične kuknjave o tome kako je nekad „večiti derbi“ bio više od sporta, praznik, svetkovina na koju se išlo porodično ili zajedno sa drugarima različitih „boja“, ma kako bile legitimne i utemeljene na istini, odavno već nemaju ni protokolnog smisla.
Nove generacije „navijača“ u te priče ili ne veruju, ili ih tretiraju kao dokaz da su njihovi prethodnici očigledno bili previše meki, ma ko devojčice. Sada „derbi“ više i nije neophodan da bi se nekom iz suprotnog tabora razbila glava, „rivalstvo“ traje 24 sata, sedam dana nedeljno.
I kad je košarka u pitanju, već godinama se na tribine uselila ista priča, isti ti „najvatreniji“ prave iste probleme, ali se njihova podrška glorifikuje do neukusa. Verbalni rat „Čović – Vujošević“ u kome su mnogi videli povod za rat u drugim oblicima, iz objektivnih razloga, u najmanju ruku, više nije aktuelan, iz oba tabora uglavnom stižu pozitivni ili barem „ravni“ tonovi. Ipak, još u petak je iz Zvezde saopšteno da na sinoćnju utakmicu neće biti omogućen ulaz navijačima Partizana, te da ovog puta nije obnovljen dogovor o nekoliko stotina ulaznica koje su klubovi lane ustupali jedni drugima. Nekog suvislog obrazloženja nije bilo, uostalom, smatra se sasvim legitimnim da neko na utakmice koje organizuje može da „pušta“ koga hoće, a može isto tako da i „ne pušta“, njegova zarada, njegovo bacanje. Obično se u takvim situacijama kaže da ulaznica „neće biti u slobodnoj prodaji“, te da će u salu ući samo oni sa godišnjim kartama, te i oni drugi sa „sponzorskim“. Što naravno nikad nije bilo tako, nijedan od dva kluba nikad nije imao pet-šest hiljada pretplatnih karata, a na tim „etnički čistim“ utakmicama hala je uvek bila prilično puna.
Ovoga puta na stranu to što su i pri „razmeni“ ulaznica one dolazile u ruke onih „najvernijih“, dakle onih koji jedino i čine bezbednosni rizik na utakmici, te što je i takva „dogovorna ekonomija“ „večitih rivala“ bila na štetu običnih, normalnih, navijača kojima je bilo bezmalo onemogućeno da za svoje pare i na svoju odgovornost dođu do ulaznice. Odluka, pak, da ljudima koji bi samo da gledaju košarku to bahato onemogućite, zbog toga što oni „navijači“ vređaju nečiju porodicu, ili neke od aktera, više je nego licemerna. Biće tu oni drugi koji takođe vređaju protivnike, a u revanšu će biti obrnuto.
U zemlji u kojoj čelnici klubova imaju moć čak i da biraju ko će njihove utakmice komentarisati u TV prenosima, zatvaranje hale zbog „verbalnog delikta“, deluje zaista potpuno benigno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
