Regionalno košarkaško takmičenje je završeno, nacionalno je upravo započelo, ipak, po uvreženim navikama crta koja se sada povlači je i crnja i deblja od one koja sledi sredinom juna, na kraju sezone.
Suludo bi uopšte bilo po ko zna koji put evocirati pitanje „šta će srpskoj košarci ABA liga“, da li tu „ćar smaže fajdu“, kome ona koristi, a kome šteti. Mleko je prosuto odavno, ako ćemo o proceni štete, ABA liga je (pre)ostala jedini način za ulazak u dva respektabilna klupska takmičenja i tu prednost su do sad baštinili samo srpski klubovi, ako ćemo o fajdi. Krajnosti se pokazuju i u oceni regularnosti lige, kad ide to je cvetna bašta, kad ne ide – slivnik i đubrište. Kakva god bila, a istina je uvek bliže sredini nego krajevima, ABA liga možda i ne bi mogla bez srpskih klubova, ali džaba, ni srpski klubovi više ne mogu bez nje.
Budućnost je našla Zvezdu „na krivoj nozi“, da tako uopšteno zaključimo ishod finala i to je samo poraz, ali ne i tragedija. I to nije kraj, već prekid dominacije crveno-belih, iako se, na „čisto srpskom“ to čita drugačije (vidi šta bi sa dominacijom Partizana). I onda ničim izazvani, ili sasvim motivisani, delatnici javne reči kreću sa pričom da Budućnost, jelte, ne ispunjava uslove Evrolige pa sve to taksativno, da će zbog toga Zvezda ostati u eliti. Jednom rečju: jes da je Budućnost osvojila ABA ligu, ali džaba, nemaju dvoranu, nemaju budžet i još koješta, pa će crveno-beli opet biti „pozvani“. Sve da je to sve tačno ili da se tačnim ispostavi, čemu zao pogled u komšijsko dvorište, čemu malicioznost i nadmenost, ako ispune uslove igraće, ako ne, njihov problem. Možda je „ljudski“, ali sportsmenski nije sigurno, priželjkivati da protivniku koji je pobedio na parketu, privilegije izmaknu za zelenim stolom. A makar to nije diskutabilno: ABA liga ima makar jednu prednost, a to je što njen osvajač igra Evroligu. Ili i to može da bude, a ne mora da znači.
Sa druge strane, potpuno suprotne su priče koje idu uz domaće prvenstvo. Koje je prohodnost ka evrokupovima gubilo istim tempom kojim ga je ABA dobijala. Kome to uopšte treba, koga to zanima, čemu taj „zamor“ na kraju sezone… Ili – ne može KLS da spasi sezonu baš, nego samo malo. Zaboravlja se da to i te kako treba ljudima u Čačku, Čajetini, Pančevu, i onima koji tamo igraju, i koji košarku gledaju. I da se srpska košarka ne bazira na onima koji imaju salu od 5.000 i pet miliona budžeta, nego baš na onima koji to nemaju. Razlika u kvalitetu ABA ligaša i ostalih jeste ogromna, ali da li je tako bilo i pre ABA lige?
Ako je nekome nebitno da postane prvak Srbije, ako misli da je to besmisleno trošenje resursa i živaca, onda – džaba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
