Katar(za) 1Foto: Luca Marziale / Danas

Biti 29. na svetu „u bilo čemu“ ne bi se u Srbijici trebalo smatrati neuspehom, u nekim drugim okolnostima naravno. U situaciji kad su nam redom najveći ili najbrži rast, razvoj, stopa zapošljavanja, strane investicije, životni standard, rast prosečne plate i još mnogo koječega, onda za zadovoljstvo nema mesta.

Srbija je u Kataru bila četvrta otpozadi i to nije priča o polupunoj i polupraznoj čaši. Jer je, kako kaže kafanska dert pesma, čaša razbijena.

Pred Mundijal Srbi su se tradicionalno podelili. Najpre, na euforičare, realne optimiste, realne pesimiste i „mračnjake“. Od „dajte Brazil da se igramo“, do „sve je prolazno, samo je srpska fudbalska bula – trajna“. Najbrojnije su ipak bile srednje dve grupacije, s tim što se tokom Mundijala prelivalo iz druge u treću, a na kraju iz treće u četvrtu. Druga podela bila je skoro ista, ali kako to u Srbiji uvek mora „personalizovana“. Od „Piksi je Bog“, preko „opasan je Piksi“ i „dobar je ali nema s čim“ do „nema pojma, a još je i tvrdoglav“.

I pravac „prelivanja“ je bio sličan, od prve ka četvrtoj „školi mišljenja“. Konačno, podele su bile i one tradicionalno klupske, ali ovog puta „naopake“, zadrti Zvezdaši su mu želeli ovo što mu se desilo, a druga strana mu je davala mnogo veću podršku. Neprevodivo na bilo koji drugi jezik.

I, šta ćemo sad. Da probamo da se konačno plasiramo i na Evropsko prvenstvo, pa i na ono tamo svetsko na kom će igrati čak 48 ekipa, pa valjda bude malo lakše. Ne treba rušiti osnovu, ovo što sad imamo, brzo će mart, treba popravljati, a ne stvarati ponovo „reprezentaciju na vodi“. Da smenimo Piksija kad već neće sam da ode, da dovedemo nekog uz konsultacije sa najvećim klubovima, posebno sa jednim najvećim, pa otpočetka, kao onomad sa Klementeom.

A šta nećemo sad, možda i nikad. Da iz ovog Katara prođemo „katarzu“. Shvatimo gde smo i šta smo, na osnovu toga šta želimo, pa šta možemo. Nije ovo više priča o fudbalu, pa ni o sportu uopšte. Ovo je pitanje mentaliteta, onako po najgrubljim stereotipima. Pa su kod Srba kao u antici sve drame ili komedije ili tragedije, pa fudbalski neuspeh teže podnesu od Nemaca, one koje su kovali u zvezde razvlače po blatu, nađu Pedra koji će da visi, i sve druge krivce koji su protiv nas. I onda ispočetka. Mi smo najbolji, ne znam šta nam je danas, ali sutra ćemo svima mamu maminu.

Nije važno što Piksi sve i da je hteo, nije imao kome da podnese ostavku jer FSS nema rukovodstvo, isto tako nema ko ni da ga smeni, makar legalno. A onda opet isto, sledećom (ne)prilikom.
Loženje, pa gloženje.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.