Većina od onih koji srpski fudbal shvataju sasvim, ili barem dovoljno ozbiljno ne kriju ovih mesec i nešto dana euforično proslavljanje njegove „renesanse“.
Reprezentacija je na korak od plasmana na Mundijal u Rusiji, Zvezda i Partizan igraju grupnu fazu Lige Evrope, ne brukaju se, imaju čak šanse da odu dalje. Ma idila jedna, cvećnjak na zgarištu.
Većina tih istih, nažalost, ne veruje svojim očima, ne ume ili neće da vidi da se u tom istom srpskom fudbalu ama baš ništa suštinski nije promenilo, rezultatski bljesak samo trenutno može da prikrije pravo stanje stvari, gde Kurta i Murta jašu zajedno kroz tamni vilajet. Eto, u prošli četvrtak Zvezda je u LE pobedila u Kelnu, Partizan je pak izgubio od Kijevljana u Beogradu, prvo je izazvalo pravu euforiju, drugo isto takvu depresiju. U obe utakmice, iako im je ishod bio po naše klubove različit, iole upućeno fudbalsko oko moglo je da vidi isto: i crveno i crno-beli u drugom poluvremenu nisu „ličili na sebe“, ostali su bez daha, hvatali su ih grčevi, gubili su skoro sve duele. Jasno ko dan, igrači nisu dovoljno fizički pripremljeni, da li zbog nestručnog rada sa njima, da li zbog nesportskog života ili nečeg trećeg. Nisu „navikli“ na visok ritam evro-utakmica, u odnosu na domaću rekreaciju.
Čisto zdravorazumski: evro-jesen tek što je počela, i jedni i drugi „tražili“ su i „dobili“ odlaganje prvenstvenih utakmica zbog jevropskih iskušenja, sećate se na kakvo je penzionersko loptanje ličio prethodni „večiti derbi“ odigran posle „iscrpljujućeg“ četvrtka. Ne kriju treneri i jednog, i drugog tima da su im igrači umorni, čak „iscrpljeni“ i „ispražnjeni“, iako je tek početak oktobra i polusezona traje još dva meseca. I skoro niko u javnosti ne konstatuje da nije baš normalno da profesionalni fudbaler, izuzetno dobro plaćen, ne može da odigra u punom ritmu dve utakmice nedeljno, još uzimajući u obzir da ih i treneri tu i tamo odmaraju u lokalu, te da je većina već imala pauzu zbog reprezentativnog termina, a sad počinje druga.
A onda kad se desi da Zvezda izgubi u Kruševcu odmah posle utakmice se novinarima najavi da će klub tražiti izuzeće sudije Mažića „za sva vremena“, a dan posle i Upravni odbor saopšti to isto. Dakle, ne vidiš da ti igrači dišu na škrge, ne želiš da priznaš prvi poraz u ligi, nema tu tvoje krivice, kriv je Mažić. Sličnu nemoć pokazao je onomad i Partizan, svoju priču imala je i Vojvodina.
U srpskom fudbalu sve je isto, zato je Mažić „u Evropi“ stalno, a ostali samo „incidentno“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
