Delegati Skupštine OKS koji su „tihim bojkotom“ odložili izbor novog predsednika nisu znali da će pokretanje procedure promene Statuta te organizacije učiniti da OKS ne dobije novog čelnika u roku koji to predviđa Povelja Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Te da to može dovesti do kažnjavanja naše nacionalne olimpijske organizacije. Vrlo verovatno to važi za većinu dizača ruku koji tog dana nisu došli zato što im je „neko“ to rekao.
Čelni ljudi sportskih saveza koji su svojim predstavnicima na pomenutoj sednici Skupštine rekli da se tamo ne pojave, a tek nešto pre toga se setili da im Statut ne valja i da ga treba menjati, znali su da će time ugroziti izborni tajming, da će prekršiti „Ustav“ međunarodnog olimpizma i da za to može uslediti kazna. Sasvim sigurno, sabiranje dvocifrenih brojeva ne bi trebalo da bude problem za nekoga na tako odgovornim položajima.
Zašto su ovi drugi onda to naložili ovim prvima, gle čuda, nije pitanje koje bilo koga iz sportskog sveta okupira? Tačnije, ono se u tim krugovima javno nije postavljalo nijednog trenutka, zid ćutanja koji se stvorio oko izbora na funkciju koja mnogo više zrači nego što znači običnom posmatraču sa strane delovao je potpuno nestvarno. Nestvarno je bilo da se mesecima niko ne obazire na činjenicu da važeće kriterijume za prvog čoveka OKS-a ispunjava samo jedan „mogući“ kandidat. Isto tako suludo bilo je i da 26 sportskih saveza podrži tog kandidata, a da, bez obrazloženja, izignorišu Skupštinu na kojoj je njihov predlog trebalo da bude izglasan. Bezobrazno je, pak, da mnogi od tih saveza za takvu podršku nisu imali odluku svojih organa, a da je nisu tražili ni za „promenu“ odluke. Drsko je i što se na čelo onih koji bi da reformišu OKS stavio Fudbalski savez, a pre toga bahato sat vremena pre roka za kandidovanje nominovao Mitra Mrkelu znajući da ne ispunjava nijedan od dva kriterijuma. Simptomatično je, na kraju, da i Atletski savez, isto tako, kandiduje Božidara Maljkovića, valjda kompletnog cirkusa radi.
Ćutanje je probijala samo „čaršija“, Todorov je, navodno, bio podržan i od državnog vrha, ali je onda do ušiju istog doprlo da ne bi baš bilo zgodno da neko iz BIA dođe na tako „aristokratsko“ mesto. „Zavladalo“ je da je sigurni pobednik Maljković, inače otvoreno privržen vladajućoj stranci, ali su se i tu pojavili neki šumovi, nuđeno je to mesto posredno i Đilasu koji je navodno odbio. Pitanje nad pitanjima (pre)ostalo je samo: ko ustvari odlučuje ko će biti predsednik OKS-a?
Za one koji su znali da će prekršiti Povelju MOK-a, a veruju da se ni u Lozani ne drže zakona ko pijan plota.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
