Mundijalova 1Foto: Luca Marziale / Danas

Da se sve u modernom fudbalu vrti oko para, tačnije da pare vrte sve što se na terenima i oko njih dešava, odavno je opšte mesto.

Poznato i svima onima kojima fudbal nije ni sporedna stvar, a kamoli kao takva najvažnija na svetu.

I opet, kad dođe do „burgijanja“ mnogo je onih koji se opravdano ili licemerno tome čude, sve izvlačeći memljive romantične argumente da je sve upereno protiv sporta i igre.

Nedavno, kad je grupa najbogatijih klubova izašla sa predlogom Superlige za najmoćnije, pa i ovih dana kad je u podmakloj fazi obnarodovana akcija FIFA da se Svetska prvenstva u fudbalu održavaju na svake dve godine, koju su kao „ideju“ svi izignorisali.

Protiv fudbala, protiv fudbalera, graknuli su sa svih strana oni koji i drže fudbal kao jednu od najuspešnijih privrednih grana, koji u njemu ili prave ili peru velike pare. Sve u stilu- drž’te lopova.

FIFA i UEFA su inače multinacionalne kompanije sa velikim obrtom kapitala. Nije svetska organizacija tu nadređena, ovlašćenja i jurisdikcija su jasno podeljeni, it u je ključ novog „nesporazuma“.

Pod okriljem UEFA su najbogatiji klubovi na svetu, najjača klupska takmičenja, i fudbalski, i komercijalno, tu igraju i najskuplji i najbolji fudbaleri.

Prihodi su enormni, a još važnije je da su redovni, Liga šampiona i ove ispod se igraju svake godine. Reprezentativni kalendari su u tom smislu već postali balast, a i moguće povrede preskupo plaćenih zvezda dok igraju iz „patriotizma“.

FIFA, s druge strane, ima centralnu vlast u mnogim oblastima, od igračkih ugovora i pravila igre do igrice, ali pod svojom šapom ima samo jedan, doduše najveći događaj- Svetsko prvenstvo.

I on donosi mnogo para, ali svake četiri godine to mnogo, za apetite fudbalskih moćnika, postaje malo ili makar nedovoljno.

Đani Infantino, prvi čovek Svetske fudbalske organizacije, od dolaska na tu funkciju pokazao je da nije ni najmanje naivan, štaviše da je i te kako „namazan“.

Svestan da je njegov prethodnik Blater, kao i kolega mu iz UEFA Platini, uhvaćen u ogromnim korupcijskim igrama, i da nema više prostora da se „ekstra“ zarađuje od dodele domaćinstva Mundijala, posle loptanja u novembru što je „učinjeno“ Kataru, povukao je svoju najjaču kartu.

Svestan da će osim iz Evrope za to dobiti podršku svih ostalih kontinentalnih organizacija, koje su u odnosu na UEFA sirotinja, a koje čine savezi koji su sirotinja i realno gledano.

Infantino je rešio da nahrani gladna usta, najpre u svom bliskom okruženju, a onda i širom sveta, i za to upotrebio najjače i jedino oružje na raspolaganju. Mundijal je mundijal, ali dvaput je dvaput.

Svetsko prvenstvo naravno ne bi bilo moguće bez evropskih selekcija, ali kako ni UEFA nije gadljiva na „mundijalovu“, napraviće te kompanije kompromis gde su obe „dobre“.

Igru, igrače i sport, niko neće pominjati

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.