Kupuju se i prodaju na malo ili veliko, ali skupo, skuplje ili papreno igrači, ulažu se milijarde u infrastrukturu, a sve se to pokriva globalnim marketingom i prihodima od NJV televizije. Reklo bi se da je novac, uz saučešće visokih tehnologija i medicine, noseći tronožac profesionalnog sporta.

U našim uslovima sve je to isto, ali na niskom, bakalničkom nivou. Trgovina je u četiri oka, „dođem ti, dođeš mi“ je glavno sredstvo plaćanja. Isto trguju klubovi i savezi. Kompenzacije pršte na sve strane, udaraju se recke u svesku, i svi manje-više duguju, i manje-više potražuju. Fudbal je u celoj toj piramidi na vrhu, a, logično, u tom loptaškom svetu primer daje njegova krovna organizacija, (ne)odaziva se na ime FSS.

Oni donose odluke koje objavljuju kad im se prohte, a na obrazlažu ni po koju cenu. Oni vedre i oblače iza visokih zidova, a javnost je tu da ih podržava, ili da je nema. Nova tačka u istoimenom cirkusu premijerno je izvedena ovih dana, a tema je bila Kup Srbije, takmičenje koje i zvanično, od početka do kraja, pod njegovim okriljem.

Pokušavajući da liče na pandan-organizacije u svetu, i oni su „na vreme“ određivali koji će grad (stadion) biti domaćin „najmasovnijeg“ takmičenja. Sve se trudeći da guraju svoju misiju o popularizaciji fudbala diljem zemlje, i njegovoj „debeogradizaciji“.

Ove godine izbor je pao na Niš, ali je vreme pokazalo da ništa u „misiji“ nije bilo iskreno. Kad je tamošnji Radnički ispao iz trke, Savez je brže bolje tražio drugog domaćina, „izvukao“ ga iz šešira i izbor je pao na Crvenu zvezdu. I finale će se igrati u sred četvrtka.

Iza onih velikih zidova ostalo je sve drugo. Zašto je menjan grad domaćin, da li su Nišlije to tražile? Ako jesu, zna se koliko takvi kaprici koštaju, ili bi trebalo da se zna. Zvanično: ni finalisti nisu imali primedbe, a i da jesu, nije do njih da biraju gde će da igraju. Da li je to zahtev policije?

Ako jeste, mnogo je nesposobna, ako je „sugestija“, onda nek se zna ko je pravi „organizator“. Da li je razlog da se većem broju ljudi omogući da bude na stadionu? Ako jeste, onda se domaćin određuje tek kad se vide finalisti, ako nije onda nek se finale uvek igra na istom mestu („Vembliju“), a ako nije, ne može jedne godine da Surdulica bude dovoljno velika, a druge Niš previše mali.

I sve to zajedno u četvrtak, dan stvoren za fudbal i razonodu. Kad je sezona gotova i kad je termina ko šaše. I kad isti taj Savez „konkuriše“ za organizaciju evropskog i svetskog prvenstva, a jednu utakmicu preprodaje više puta.