Iako je sport po sebi vrlo egzaktna stvar, ni u sportu nije sve kako bi bilo po difoltu, niti je sve kako izgleda, nisu to uvek ni pobeda, ni poraz.
Odavno je poznato da pobeda može da bude i „pirova“, a nešto novijeg datuma je da i poraz može da bude „pametan“.
Pre i posle košarkaške utakmice Srbija – Francuska u Riju sasvim legitimno se pričalo da i jednima, i drugima pobeda može biti pirova, a poraz, sledstveno tome – pametan. Naravno da to niko od aktera i nikad neće javno reći, ali su se i u njihovim izjavama, između redova, osetila takozvana „pomešana osećanja“, koja će takva ostati sve dok se klupko takmičenja ne odmota do kraja i egzaktno pokaže „ili jesi, ili nisi“.
Licemerno je u ovakvim situacijama pozivati se na neki „sportski moral“, još više na „suštinu sporta“. Na najvećim takmičenjima kao što je Olimpijada nadmeću se vrhunski sportisti, zavisno od sportske discipline, razlikuje se i sistem takmičenja, samim tim i tempiranje forme. Za razliku od nekih sportista koji se sudaraju sa prokletstvom da se njihova olimpijska storija može završiti za jedan sat, ili čak za jedan minut, takmičare u ekipnim sportovima čekaju turniri čija samo prva faza traje desetak dana. U svima je sistem takmičenja na OI isti, po šest u grupi, četiri idu dalje a tad počinje „ukrštena“ nokaut faza. Dakle, i teoretski i praktično, i sa tri poraza se može u četvrtfinale, a nadalje više nema prava na grešku.
Utoliko je i „taktiziranje“ u izboru protivnika za te najvažnije utakmice sasvim legitimno, taman koliko je normalno da trener taktizira sa minutažom igrača, trudeći se da ih sve sačuva zdrave i sveže za utakmice odluke. Ne može se to porediti sa „nameštanjem“ utakmica, uostalom, volja je trenera ko će se i koliko nalaziti u igri, kad će se šta otkrivati, ili kriti od protivnika. Čija volja, naravno, njegova i odgovornost. Srbiji je do četvrtfinala neophodna i pobeda nad Kinom, tek tad bi ta, kako misli većina „lakša staza“ došla na dnevni red. „Lakša“ je navodno, zato što to ne važi za četvrtfinale u kome je protivnik sasvim neizvestan, već za polufinale u kome bi njome izbegli američki „drim-tim“. I to je u vrhunskom sportu sasvim česta pojava, gomila je takvih slučajeva i na svetskim i evropskim prvenstvima u različitim sportovima. I bilo kakvo moralisanje tim povodom je potpuno nesuvislo.
A šta je bilo pametno, a šta ne, vidi se na kraju kad se podvuče crta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
