So najs in Niš

Najpre, Niš je drugi po veličini grad u zemlji, spletom najrazličitijih okolnosti nema klub u najvišem rangu takmičenja, a Nišlije vole košarku. Zatim, dvorana Čair je dovoljno dobra i relativno dovoljno velika za događaj tog gabarita a i tim koji to godinama organizuje je već prilično uigran. I konačno – takva stvar ide u prilog tzv. debeogradizaciji košarke, za koju se svi zalažu a ona nikako da se desi. Da rezimiramo: parafraza iz naslova je utisak svih aktera kad se festival Kupa Koraća završi.

Nažalost, oni nezvanični razlozi imaju presudnu ulogu. Kup Koraća je jedino takmičenje u kojem fejs-tu-fejs mogu da se sastanu navijači, a pre svega „navijači“ Zvezde i Partizana, u sličnoj brojnosti na tribinama. Naime, u ABA i domaćoj ligi uvek je jedan klub u ulozi domaćina, on određuje da li će i koliko „gostujućih“ navijača biti u hali i tu godinama vlada nadgornjavanje i licemerje. Ove sezone, navodno, ni Zvezda, ni Partizan nisu puštale u prodaju karte za „derbi“, ulazilo se „samo“ sa godišnjim kartama i sponzorskim propusnicama. „Volšebno“, u oba navrata je jedan deo tribina u hali bio redarsko-policijski ograđen i u njemu su se pojavljivalo nekoliko stotina „gostujućih“ navijača, za koje je bio odvojen i jedan segment u parteru. Niko nije smatrao potrebnim da objasni na koji način ti ljudi ulaze u halu, ko ih selektuje, prebrojava i na kraju uvodi na tribine. Ovog puta organizator je KSS, na njemu su i sve vrste bezbednosne odgovornosti, ali je javna tajna da i tu konce drže dva najveća kluba.

Javna je tajna da su ulaznice za polufinala i finale prodavane „poludirigovano“. To su dani kad pristalice jednog i drugog kluba mogu da se sretnu na ulicama i tribinama, iako u polufinalu sigurno neće igrati jedni protiv drugih. „Poludirigovano“ znači da su najveće kvote ulaznica ustupljene tim klubovima, verovatno po punoj ceni, a oni će ih već distribuirati navijačima, verovatno za džabe. „Nezvanično“ je, dakle, bitno što se hala „Čair“ bezbednosno nalazi na dobrom mestu, izolovana od gradskog jezgra, uskih i širih ulica, te je lakše dovoditi i sprovoditi navijače. Osim toga, niška policija i žandarmerija su relativno velike i u „mirnodopskim“ uslovima tako da ni pojačanje ne mora biti baš ogromno. Konačno: dolaske u Niš, lakše je kontrolisati nego dolaske u Beograd.

Elem, košarka će u Nišu pobediti, ali samo ako joj policija to omogući.