Super Recko 1Foto: Luca Marziale / Danas

Ali ako bi se tražila personifikacija tog „svega“ i „svačega“ i suverene vladavine „Marfijevih zakona“ umesto ovih pisanih, pozitivnih, bio bi to u jakoj konkurenciji baš Dragan Antić zvani Recko.

Po sopstvenom mišljenju i rečima i otac i majka fudbala u Vranju, ali i šire.

Sa strane gledano, čovek-afera, čovek-skandal i čovek-kazna, koja je uvek neodslužena.

U biografiji ima i optužnicu za učešće u nameštanju utakmica u Nemačkoj i Austriji, od koje je navodno jedini oslobođen od 30 gonjenih.

Bivao je formalno i neformalno optuživan i za rasizam („Moji crnci“), za šovinizam (psovke sa nacionalnom odrednicom), verbalno nasilje uopšte i fizičke napade.

Svako malo je vređao sudije, protivničke igrače i trenere, ali isto tako često svoje fudbalere kojima je zamerao nedovoljno zalaganje i zbog toga im oduzimao platu i raskidao ugovor.

Mnogo voli Recko da se hvali kako sam finansira svašta u klubovima u kojima je radio, a posebno u matičnom Dinamu iz Vranja.

I da se gađa konvertabilnim milionima navodno zarađenim u Nemačkoj (gde je igrao i bio trener uglavnom u klubovima nižeg ranga) i Grčkoj (samo igrao), navodno iz svog džepa plaćajući kazne koje je za svoje „sportmenstvo“ ko zna koliko puta zaslužio.

Čovek-klub, ukratko bi glasilo njegovo omiljeno predstavljanje.

Predsednik i trener, jedini kandidat na izborima za jedno i drugo.

Uživao je Antić i u nepotizmu, na prvoj istorijskoj utakmici u Superligi vranjanskog Dinama (koji je ON tu uveo iako je postao trener pred kraj prethodne sezone), za kapitena je postavio svog sina.

Drugog naslednika je kasnije postavio za šefa marketinga.

Sve vreme je po sopstvenoj tvrdnji bio politički aktivan, blizak sa Bratislavom Gašićem, i jedan je od „suosnivača“ SNS-a.

Ko zna koliko puta se pozivao na poznanstvo sa Vučićem, i kad je sebe branio, i kad je nekom pretio.

Polokalnim izvorima, bio je prvi poverenik SNS-a u južnoj Srbiji.

Jeftin populizam mu je omiljeni metod borbe. I kad je organizovao „štrajk glađu“ fudbalera protiv SPS vranjskih vlasti, i kad je organizovao proteste podrške sebi, sa sve patetičnim transparentima i egzaltiranim obožavaocima.

Dakle, nameštanje, rasizam, šovinizam, primitivizam, nepotizam, fizičko nasilje, poništenje dugova, nepotizam, prisvajanje tuđih uspeha, burazerstvo sa „visokom“ politikom, populizam i licemerje…

Postoji čitava vojska fudbalskih zvaničnika koja se može povezati sa nekim od ovih stvari, neki i sa većinom, ali verovatno niko u sebi nije uspeo da tako spoji „istoriju“ srpskog fudbala, valjda je zato i Super Recko, jer je u Srbiji sve Super, pa i Liga.

I neće privremeno odstranjivanje Antića spasiti srpski fudbal. Spas bi bio kad bi se preventivno delovalo da „reckovi“ ne postanu još masovnijq pojava.