Krkobabićevo vizionarstvo

 To su dovoljni razlozi da propustim tu temu, makar dok se ne odigra ta istorijska poseta i ne vidimo njene javne i za sada skrivene ciljeve i efekte. Dolazak delegacije MMF , odnosno sa čime će pred njih izaći naše političko-ekonomske perjanice, u ovom trenutku meni je interesantnija intriga. Da podsetim, oni su tražili da napravimo plan kako ćemo doneti i ispuniti izbalansirani budžet za 2010. godinu u kome moramo da smanjimo deficit za bar 40 milijardi dinara.

Slučajno ili namerno, upravo toliko je ovogodišnji deficit povećan zbog demagoškog i nerealnog povećanja penzija krajem prošle godine, kada je „socijalno odgovorna vlada“ toliko platila Krkobabićev pristanak da svojim znanjem, iskustvom i vizionarstvom obogati njene redove. Pomenuti gospodin, koji se odavno muva oko penzionog fonda, kažu oni isti jezici, upravo u vreme kada je fond devastiran nenamenskim trošenjem, predsednik partije čiji je fond glasova nepoznanica, ali se sigurno ispisuje petocifrenim brojem, samozvani zaštitnik penzionera za koga ne glasa ni pet procenata tog dela populacije, uspeo je da nadmudri ekonomsku elitu naše političke scene. Pominjanje mudrosti u bilo kom kontekstu srpske politike je, slažem se s tobom, pažljivi čitaoče, potpuni logički promašaj, te će ipak biti da su se članovi aktuelne vlade, svih boja i veličina, složili oko toga da je dobro podilaziti penzionerima, jer su oni najodaniji deo biračkog tela i njihovi glasovi, kojih potencijalno ima milion i osam stotina hiljada, jesu ključ svake i svačije izborne pobede. To što je to ogroman i neopravdan trošak narodnih para, to se nikoga ne tiče jer „demokratija nema cenu“, kažu.

Naravno, penzioneri misle da će im malo veće penzije pružiti mogućnost da dodatno pomognu svojoj deci i unucima i nisu svesni surove realnosti da upravo to, objektivno malo povećanje, bez koga bi većina mogla, predstavlja kamen oko vrata srpskom budžetu, ekonomiji, budućnosti… Ako vam moja prethodna rečenica deluje patetično, moram da vas podsetim da je ovogodišnja kontribucija iz budžeta u penzioni fond oko 200 milijardi dinara (2,2 mlrd evra), što je polovina ukupnog novca za isplatu penzija i četvrtina ukupnog budžeta, a da se ukupni ovogodišnji budžetski deficit procenjuje na oko 130 milijardi dinara (1,5 mldr evra). Pokušaću da ove velike, hladne brojeve učinim razumljivijim. Povećanje penzija za 10 odsto što je prosečno oko 1800 dinara mesečno, srpski budžet koštalo je preko 430 miliona evra. Sa toliko novca moguće je izgraditi skoro 15.000 dvosobnih socijalnih stanova ili da se završi obilaznica oko Beograda i preskupi most preko Ade. Navedeni iznos je dovoljan da se finansira izgradnja industrijskih postrojenja koja bi zaposlila preko 30.000 novih radnika ili da se potpuno završe svi radovi na drumskom delu Koridora 10. Sa ulaganjem toliko novca naše škole i bolnice bi bile maksimalno opremljene po standardima 21. veka. Ako vam je tako draže, suma novca koja je ekvivalent jednogodišnjem trošku povećanja penzija dovoljna je da 100 trubača sviraju Medvedevu tri hiljade trista sedam dana ili da ministar spoljnih poslova 28.666 puta koristi privatni mlaznjak za povratak u zemlju sa isto toliko uspešnih diplomatskih misija ili da se Krkobabićevom koalicionom kolegi Palmi za „dugogodišnje primereno proevropsko delanje“ pokloni krdo od tačno 1.720 žirafa.

Penzioni fond je neophodno i nužno reformisati što pre kako bi prestao da bude crna rupa koja guta budućnost unuka današnjih penzionera. Za katastrofalno stanje njihovog fonda nikako nisu krivi penzioneri, ali sam siguran da bi razumeli i prihvatili reformu, makar to značilo da će na duži rok ostati bez onih dvadesetak evrića mesečno ako taj novac završi u investicijama koje su neophodne za jačanje konkurentnosti naše države gde će njihovi unuci graditi svoju budućnost. Siguran sam u to, jer su upravo generacije koje danas čine većinu penzionera već puno puta na svojim plećima nosile posledice istorijskih promašaja srpskih političkih elita. Zato, gospodo predsednici, potpredsednici i ministri, ako hoćete da zapušite usta delegaciji MMF-a, od koje vam se danas tresu čakšire, dočekajte ih sa pravim planom reformi koje su neophodne i čiju težinu će razumeti i prihvatiti upravo oni koje potcenjujete svojim prizemnim, demagoškim odnosom prema građanima. Najgore što može da vam se desi je da ostanete uskraćeni za nemerljiv politički i stručni doprinos družine Krkobabic&sin. Srbija je spremna na taj rizik.