„1985″: Strah od prosečnosti

Ova knjiga analizirana je bezbroj puta, a jedna posebna vrsta „naslanjanja“ na nju je i „1985″, delo Entonija Berdžesa, inače najpoznatijeg po „Paklenoj pomorandži„.

Ovaj autor svoju knjigu koncipirao je na nesvakidašnji način, pa se tako ona sastoji iz dva dela koji se mogu čitati nezavisno jedan od drugog, ali koji tek zajedno čine jedinstvenu celinu, a koju je objavio Vulkan.

Prvi deo je niz eseja, intervjua i komentara na „1984″, odnosno Berdžesova analiza toga šta je Orvel hteo da kaže, uz dodavanje brojnih istorijskih lekcija i napomena.

Pre svega, on tu otkriva kako nisu svi shvatili da je „1984″ zapravo o 1948. godini, komentariše zašto je Orvel ostao socijalista do kraja života i uopšte se igra predavača.

Taj deo može poslužiti kao deo nekog šireg istraživanja o socijalizmu, ali i sindikalizmu, anarhizmu i drugim pokretima i pojavama sa početka i sredine dvadesetog veka.

A potom sledi onaj drugi, glavni deo, odnosno „1985″ – a to je Berdžesova vizije moguće budućnosti u kojoj su glavno zlo radnički sindikati.
Oni su sveprisutni, parališu normalan život svojim stalnim štrajkovima, pitaju se šta se uči u školama, koja zanimanja su suvišna i koji jezik je jedini ispravan.

A iza svega toga stoji jedno vrlo specifično političko uređenje i veliki broj kriminalnih radnji na koje je skoro ceo sistem oguglao.

Berdžes kroz sve to provlači temu kampova za prevaspitavanje kriminalaca, što je postupak već unekoliko poznat onima koji su čitali „Paklenu pomorandžu“, samo što je ovde krajnji cilj prihvatanje sindikata kao vrhovnog boga.

Ova mračna i teskobna novela donosi brojne situacije od kojih će vam se prevrnuti stomak, koje će vas naterati da pobesnite, ali uvek uz skrivenu dozu humora.

Da, taj humor je najčešće crn i blisko povezan sa ironijom i cinizmom, ali to je samo još jedan omaž Orvelu, jer Berdžes u dubini duše veruje da je „1984″ zapravo komičan roman.

Drugi deo knjige „1985″ može se čitati čak i ako niste čitali Orvela, jer i bez toga predstavlja potentan udarac u stomak koji će vas naterati da se zamislite nad sudbinom sveta.

Pre nego što uronite u to, treba uzeti u obzir da je ovo delo napisano 1970-ih godina, iz perspektive rasta radničkih sindikalnih štrajkova, kada su se pojedine Orvelove prognoze već ispostavile netačnim.

A ako jeste obožavalac Orvelovog originalnog dela, postoji šansa da vam „1985″ baš i neće biti po volji, jer tu nema univerzalnih istina ni rečenica koje se mogu citirati, već samo jedna vizija urušavanja iznutra.

I, iako postoje brojni faktori za to, onaj glavni su želja da se svi ukalupe u prosečnost i, po potrebi, prevaspitaju tako da znaju da je rešenje skoro svega štrajk.