Akademik o kog se i Akademija ogrešila 1Foto: Arhiva SANU

Izložbu o Slobodanu Jovanoviću u Galeriji SANU večeras bi trebalo da otvori njen predsednik akademik Vladimir S. Kostić, a dvodnevni naučni skup održaće se 7. i 8. novembra, najavljeno je juče na konferenciji za novinare u Akademiji.

– Slobodan Jovanović je iza sebe ostavio neverovatno vredno delo. Rano je postao član Akademije, koja se o njega ogrešila čak i posle smrti. Dužnost SANU je da obeleži velike godišnjice svih važnih ljudi izložbom, naučnim skupom i publikacijom, što će biti slučaj i sa Slobodanom Jovanovićem – rekao je akademik Kosta Čavoški, predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 150. godišnjice Jovanovićevog rođenja.

Autor izložbe je Boris Milosavljević, viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU i sekretar Odbora za obeležavanje Jovanovićeve stogodišnjice rođenja.

Prema Milosavljevićevim rečima, postavka „Svet i vreme Slobodana Jovanovića“ obuhvata dug period od početka 19. do šezdesetih godina 20. veka, a delimično i današnje vreme u kome je Slobodan Jovanović rehabilitovan, a njegovi posmrtni ostaci preneti iz Londona u otadžbinu – na beogradsko Novo groblje. Zbog toga je podeljena na više tematskih celina koje prate Jovanovićevu sudbinu i rad.

Iako je Slobodan Jovanović bio potomak ugledne građanske porodice, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, član i predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i dekan Pravnog fakulteta, u oba balkanska rata šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske, u kome je bio i tokom Prvog svetskog rata dok nije prebačen u Ministarstvo inostranih dela i kao ekspert učestvovao na mirovnoj Konferenciji u Parizu, osnivač i predsednik Srpskog kulturnog kluba, Boris Milosavljević objašnjava da je zbog „zaborava“ na koji su ga osudile posleratne komunističke vlasti bilo potrebno da se u uvodnom delu izložbe rasvetle Jovanovićevi koreni i ukaže na njegove savremenike i svet u kome se kretao.

Među fotografijama članova Jovanovićeve porodice, prijatelja, rođaka i njihovih potomaka, među kojima su neki sadašnji akademici, nalazi se i veliki sto od grubo tesanih dasaka na kome su porodične knjige i beleške iz kuće Jovanovića, uključujući i knjige njegovog pradede, koji je pisao i prevodio sa nemačkog jezika.

To je replika radnog stola koju je Slobodan Jovanović napravio sa rođakom Leposavom Belom Pavlović, naslednicom njegovih autorskih prava koja ih je prenela SANU. Pre toga je odbio bidermajer sekreter koji su mu za rad poklonili roditelji i dao ga dao sestriću.

Među eksponatima, gde su pored fotografija, dokumenata i knjiga i lični predmeti Slobodana Jovanovića – naočare, štap, portreti koje su slikali Uroš Predić i Marko Murat, umrlica…, izdvaja se i velika fotografija Studentskog trga sa kog se u Siminoj ulici vidi i kuća Jovanovića.

Do večeras ispod nje bi trebalo da se nađe i kanabe koje se čuva u Muzeju primenjene umetnosti kao jedini preostali deo nameštaja iz doma Slobodana Jovanovića, koji je sticajem porodičnih i političkih okolnosti na ovaj svet došao i sa njega otišao u emigraciji.

Sin Vladimira i Jelene Jovanović rođen je 21. novembra 1869. u Novom Sadu, tadašnjoj Austrougarskoj. NJegov otac, ministar finansija, potpredsednik Državnog saveta, član Senata, profesor Političke ekonomije na Velikoj školi, ideolog Liberalna stranke, ekonomista, političar, novinar, predsednik Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije, bio je u nemilosti više vladara iz dinastije Obrenović.

Slobodan Jovanović se posle završene Prve beogradske gimnazije školovao u Minhenu, Cirihu, Ženevi i Parizu. Posle završetka studija vratio se u Beograd i pet godina je radio u Ministarstvu inostranih dela Kraljevine Srbije, gde se bavio Istočnim pitanje na Balkanu – nacionalnim, prosvetnim i crkvenim pitanjima srpskog naroda u Staroj i Južnoj Srbiji. U to vreme pokrenuo je i sarađivao sa mnogobrojnim političkim i književnim listovima.

Više od četiri decenije, od 1897. do 1941. bio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Predavao je opšte državno pravo i ustavno pravo, kao i međunarodno pravo. Pisao je radove iz različitih naučnih oblasti – teorije države i prava, ustavnog prava, političke filozofije, opšte istorije i srpske istorije 19. i 20. veka, sociologije, proučavanja književnog dela, književne i pozorišne kritike. Tridesetih godina prošlog objavio je sabrana dela u sedamnaest tomova.

Kao osnivač i predsednik Srpskog kulturnog kluba želeo je da Klub bude mesto sastanka i razgovora za sve koji su zainteresovani za pitanja srpske duhovne i materijalne kulture.

Posle puča 27. marta 1941. prihvatio je da uđe u višestranačku vladu kao drugi potpredsednik Ministarskog saveta – vlade. Vlada je posle aprilskog sloma nastavila rad u Engleskoj.

Slobodan Jovanović je učestvovao u radu četiri vlade, dva puta kao predsednik i dva puta kao potpredsednik. NJegova vlada imenovala je za ministra vojnog generala Dragoljuba Dražu Mihailovića, vođu Ravnogorskog pokreta. Na političkom procesu protiv generala Mihailovića i grupe od 23 lica Vojno veće posleratnih jugoslovenskih vlasti osudilo je i Slobodana Jovanovića u odsustvu na 20 godina robije s prinudnim radom i konfiskaciju celokupne imovine.

Slobodan Jovanović umro je u Londonu 12. decembra 1958. u osamdeset devetoj godini kao apatrid i u sahranjen je na jednom londonskom groblju. NJegova dela u otadžbini ponovo su štampana početkom devedesetih godina 20. veka. Pravni fakultet i SANU 1997. pokrenuli su inicijativu da se njegovi posmrtni ostaci prenesu u Beograd. Rehabilitovan je 2007, a 11. decembra 2011, uz najviše državne i vojne počasti, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Ime Slobodana Jovanovića danas nosi Plato ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, a njegov lik nalazi se na najvećoj novčanici Narodne banke Srbije – od pet hiljada dinara koja je u opticaju od 2003, a neznatno je izmenjena 2010. godine.

Prvi po imenu među Srbima

– Otac Slobodana Jovanovića bio je veliki poštovalac DŽona Stjuarta Mila zbog čega je svom sinu dao ime Slobodan, a ćerki Pravda. Jovanović je prvi Slobodan u Srba kod kojih se to ime primilo, dok je bila možda samo još jedna Pravda. To znači da su Srbi slobodoljubivi, a da do pravde ne drže – rekao je juče akademik Kosta Čavoški, žaleći se što je zbog novinarskih pitanja morao da otkrije deo „ekskluzive“ sa večerašnjeg otvaranja.

Autori i pomoć

Pored Borisa Milosavljevića, na izložbi i katalogu u Galeriji SANU radili su i Bojana Đurović i Dragana Lacmanović. Monografiju o Slobodanu Jovanoviću, koju će objaviti SANU, uređuje akademik Dušan Otašević, a recenzenti su: Kosta Čavoški, LJubodrag Dimić i Aleksandar Kostić.

Osim Koste Čavoškog, LJubodraga Dimića i Borisa Milosavljevića, u Odboru za obeležavanje 150 godina od smrti Slobodana Jovanovića su: Ratko Marković, Radmila Vasić, Mirjana Stefanović, Milo Lompar i Dragica Puljarević. Rad na izložbi i katalogu pored državnih institucija pomogle su eksponatima, materijalom i podacima mnoge viđene porodice. Obeležavanje jubileja Slobodana Jovanovića pomogla su ministarstva Vlade Srbije i Grad Beograd.