„Ponosni smo na ovo izdanje iz više razloga – prvi je što je ovim započet program kontinuiranog, trajnog, sistematskog, planskog prikupljanja ove vrste građe, potpuno ravnopravne sa svim onim materijalima koje NBS inače tradicionalno prikuplja, obrađuje i čuva za budućnost“, rekao je Ugričić.

„Nisam siguran, ali mislim da smo mi možda i jedina nacionalna biblioteka koja je počela da se ovim bavi“, dodao je. On je ukazao da je ova vrsta građe, po svom načinu nastanka, poreklu, formi – marginalna, alternativna, skrajnuta i da nije u fokusu pažnje institucija kao što su nacionalne biblioteke, ali da bi one upravo po misiji svog posla, morale da prikupljaju, obrađuju i čuvaju za budućnost sve što u jednoj zemlji nastaje, kao njena produkcija – od etiketa na teglama do rukopisne zaostavštine pisaca, kazao je Ugričić.

Ispred Metaklinike koja se pobrinula za vizuelni izgled publikacije kao i izbor stripova koji će se naći u njoj juče je govorio Lazar Bodroža koji je primetio da i pored velike distance – s obzirom na to da su neki stripovi iz 80-ih, veliku vrednost knjige predstavlja to što se nije ušlo u suvišnu politizaciju tematike, iako je veliki broj stripova nastajao u krizno vreme, kao deo alternativne i paradržavne kulture. To ni na jedan način nije isticano, niti se publikacija gradila na toj činjenici, nego na kvalitetu samog sadržaja – likovnog, narativnog, grafičkog, naglasio je Bodroža. On je još rekao da ova publikacija nije najpotpuniji pregled alternativnog stripa u poslednjih 30 godina, nego da predstavlja samo 60 odsto remek dela iz tog doba. Ipak je dobro što su tu podjednako zastupljeni savremeni autori, ali i oni koji su bili aktivni tokom 90-ih. „Ako je strip 80-ih bio zastupljen po omladinskim novinama u retkim fanzinima, 90-ih se dešava eksplozija samizdata, a novi period obeležila je regionalna integracija strip scene.“

Aleksandra Sekulić koja je pisala uvodni tekst za „Nevidljivi strip“, kaže da je ova publikacija važna kao pregled ove produkcije – od prvih strip fanzina, koji su inspirisani novim talasom i pankom, preko onih nastalih u najtežem periodu za kulturnu komunikaciju tokom 90-ih, kada su ova izdanja pripadala nezvaničnoj sceni, do 2000-ih kada je regionalna saradnja intenzivirana do te mere da je sad već u nekoj fazi simbioze. Jedan od tih primera saradnje je i festival Novo doba koji će se održati od 8. do 12. juna. Kao naročitu čvrstu saradnju Sekulićeva je istakla onu Kosmoplovaca iz Srbije i Komikaza iz Hrvatske, dodavši da su se ostale scene iz regiona, kakve su makedonska i bosanska, priključivale i da učestvuju, još od velikog festivala Ekser koji je održan u Reksu 1998. „Od tada primetno je da se solidarno ova scena održavala, udruživala i komunicirala sa međunarodnom.“