Početkom oktobra u Muzeju grada otvorena je izložba „Svet u prelomu. Umetnost 20-ih godina“.
Reč je izložbi koja osvetljuje ekstreme i protivrečnosti, pune nade i bede, svetlosti i senki, koji bude asocijacije na sadašnjost.
U dijalogu između slikarstva i fotografije ova izložba tematizuje vrhunce jedne kulture kojoj je umetnička inovacija bila imanentna i u kojoj se nazire nagoveštaj raspada kulture u nacionalsocijalizmu.
Moderni stilski pravac „Nove predmetnosti“ (Neue Sachlichkeit) u slikarstvu i „Novog pogleda“ (Neues Sehen) u fotografiji, težio je jednom predmetnom i realistično-verističkom odrazu objekta slike.
Karakterističan je hladan i distanciran pogled na zbivanja, na svet bez iluzija, predstavljen trezveno i prevashodno bezosećajno.
Nasuprot himničnom patosu ekspresionizma, umetnici ovde usmeravaju svoju pažnju na prividno banalno, na svakodnevicu velikog grada i na „ružne“ sižee.
Kao i slikarstvo, i fotografija se početkom dvadesetih godina nalazila u dubokom previranju.
Umesto slikarske difuznosti, koja je sugerisala srodnost sa impresionizmom i simbolizmom, moderni fotograf se sada predstavljao slikama ekstremne oštrine i nemanipulisanom predstavom stvarnosti.
Savremeni kritičari umetnosti kao što su Adolf Bene i Paul Vesthajm su na prisustvo fotografske estetike u slikarstvu „Nove predmetnosti“ ukazivali relativno rano.
O tom prisustvu fotografskog svedoče: verna reprodukcija fizičkog kvaliteta, materijalnosti, teksture površina, kao i fragmentacija i izolacija objekta ili igra slika načinjenih iz blizine, ptičije ili iskošene perpsektive, koje su u kompoziciji davale dinamične okvire.
Figurativno slikarstvo i fotografiju 20-ih godina spaja svesno usredsređenje na objekat.
Tehnički aparati i svakodnevni upotrebni objekti su predstavljeni sa smislom za detalj.
Ovakva svestrana estetizacija svakodnevice nije svuda među savremenicima naišla na odobravanje, već je izazivala i kritiku.
Valter Benjamin je, recimo, zamerao fotografu Albertu Renger-Paču iluzionizam i zamagljenje odnosa i kritikovao je fotografiju „nove predmetnosti“ kao mondensku afirmaciju postojećih odnosa u kapitalizmu.
Takva sistematizovanje podrazumeva i opštu opsednutost tehnikom u savremenom industrijskom društvu.
Činilo se da je fotografija posebno prikladna da predstavi svet tehnike i industrijske centre onoga vremena.
Ali slikarstvo jednog Karla Grosberga posvećeno je unutrašnjem životu fabričkih postrojenja kao što su kotlovi, valjci ili gazometri.
Tamne strane tehnizovanog društva ostale su za slikarstvo i fotografiju u najvećoj meri nedostupne.
Ova postavka tematizuje i umetnički dijalog između slikarstva i fotografije sa posebnim naglaskom na sedam celina: mrtve prirode sa predmetnošću, umetnost mašina sa kultom tehnike, akt sa autoportretima, individualnost sa tipološkim portretima, arhitekturu sa izgledom gradova kao i sa političkim kolažima.
Poslednja celina posvećena je radovima Karla Habuha, Georga Šolca i Džona Hertfilda u kojima se kritički sažima razvoj Vajmarske republike.
Izložba predstavlja dela nastala u Nemačkoj između 1920. i 1935.
Uz 250 fotografija, slika i grafika, na njoj su predstavljene i publikacije o umetnosti tog vremena.
Ovde je reč o izloženim artefaktima umetnika kao što su: En Birman, Ervin Blumenfeld, Oto Diks, Hugo Erfurt, Karl Grosberg, Georg Groš, Florense Henri, Hanah Heh, Kark Hubuh, Žermen Krul, El Lisicki, Laslo Molohi-Nađi, Albert Renger- Patč, Valter Peterhans, Maks Radler, Avgust Zander, Georg Šolc, Saša Ston, Umbo.
Dela su pristigla iz 30 privatnih i javnih zbirki kao što su Berlinska galerija, Galerija Berinson Berlin, Muzej Folkvag Esen, Muzej za umetnost i reklamu u Hamburgu, Muzej Ludvig u Kelnu, Gradska galerija Lenbahhauz Minhen, Pinakoteka Moderne Minhen, zbirka Ditmar Ziger Minhen, fon der Hajd muzej Vupertal kao i Muzej grada Minhena.
Uz ovu izložbu je objavljen i opsežni katalog čiji je izdavač Hirmer Verlag sa prilozima Katarine Baumštark, Simone Ferster, Mirijam Halvani, Ulriha Polmana, Ester Rilfs, Bernda Štiglera i Katarine Sikore.
Ova izložba je realizovana je u saradnji sa Bucerius Kunst Forum Hamburg, jednom od najuglednijih galerija Nemačke.
Biće otvorena do 21. januara 2021. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
