U Folksteatru u Minhenu krajem novembra premijerno je izvedena adaptacija romana Eriha Kestnera ”Fabijan: Priča o moralisti” u režiji Filipa Arnolda.
Reč je o romanu koji je najpre 1932. pod tim naslovom objavljen, a tek 2013. sa originalnim naslovom „Fabian oder: Der Gang vor die Hunde“ – ”Fabijan: o propasti”.
Originalni naslov romana potiče iz sfere lova sa idiomatskim izrazom: ”vor die Hunde gehen”, odnosno ”isterati divljač pred pse”, što označava: propast, razaranje, slom.
Recesija i svetska privredna kriza koja je posle 1929. sledila je bila humus na kome su iznikle promene u društvenom i političkom sistemu, koji su omogućili prevrat nacionalsocijalista na vlasti.
Radnja ovog satirično-ironičnog romana se zbiva između dva svetska rata u Berlinu.
Autor pripoveda o Fabijanu, antijunaku koji se prema velikim prelomima u društvu odnosi pasivno.
To je vreme jačanja nacionalsocijalizma i kraj Vajmarske republike odnosno sveta u vakuumu.
Ovaj motiv bespomoćnosti u vremenu je režiser Arnold spojio sa aktuelnom situacijom u istočnoevropskoj perspektivi.
Tako je nastala adaptacija romana proširenjem romanesknog tkiva trima tekstovima – Arne Alej iz Litvanije, Viktora Martinoviča iz Belorusije i Mirne Smilijantes iz Ukrajine.
Režiser se upustio u interesantan eksperiment: on je rečene autorke/autora zamolio da pročitaju Kestnerov roman i da o sižeu romana reflektuju iz lične i savremene političke konstelacije.
Dvoje od njih danas žive u evropskom egzilu, a jedan autor i dalje živi Belorusiji.
Tako su nastala formalno tri različita teksta kao odraz kompleksnosti sveta koji se protagonisti romana Fabijanu ”danas” postavlja.
Režiser je uz asistenciju dramaturgije adaptirao tri teksta koji se odnose na rat između Rusije i Ukrajine.
Pri tome je scenograf Viktor Rajm na rotacionoj bini podigao čeličnu konstrukciju koja podseća na viseće mostove, tipične berlinske stanice koje spajaju metro sa lokalnom mrežom štrasenbana.
Ova scenografska slika je sugestivna aluzija na život ”u provizornom”, u nepostojano vreme.
Na horizontu, u pozadini rotacione bine Sebastijan Pirher, zadužen za video-instalacije, sve vreme projektuje fragmente filmova iz roaring twenties, divljih dvadesetih godina, o užurbanom životu u metropoli Berlinu, ”plesu na vulkanu”, uključujući preko live-cam i protagoniste i ansambl u te ominozne slike i sekvence Berlina između dva svetska rata.
Kestner će svojim protagonistima isplesti hudu sudbinu: Fabijan, pisac beletristike i reklamnih tekstova, ostaće bez posla, njegova ljubavnica će ga napustiti da bi se posvetila filmskoj karijeri uz dubioznog producenta, a slomljeni prijatelj Labude, čiji je habilitacioni rad odbijen i koji je rado bivao u komunističkim salonima, izvršiće samoubistvo.
U tom momentu, kada lični život ispadne iz zgloba, režiser utkiva u dramaturški okvir tri nova teksta.
Ovi formalni kompozicioni elementi pastiša nemaju nikakav derogirajući smisao u odnosu na original.
Oni će biti ispričani ”sa rampe”, na proscenijumu, koje ilustruju potresne slike rata. Ukrajinska autorka u formi beleški u svom ”Dnevniku” pripoveda o 24. februaru 2022. kada je kao turistkinja boravila u Berlinu, da bi se uskoro potom ponovo obrela u Berlinu kao izbeglica.
Martinovič opisuje ”Kliniku lutaka” u Berlinu u kojoj konflikt između ukrajinskih i beloruskih izbeglica eskalira.
Poslednju reč je imala autorka iz Ukrajine.
Kod Kestnera Fabijan će se na kraju odlučiti ”na delanje”, utopivši se u vodi pri pokušaju da spase jedno dete, iako sam nije umeo da pliva.
Poslednje reči koje protagonisti sa bine proiznose glasi: ”Naučite se da plivate. Molim vas, naučite se da plivate”.
Anton Nirnberg i Silas Brajding su bili izvanredni u dvostrukoj ulozi Fabijana, Rut Bošung je kao Kornelija Batenberg briljirala, a Paskal Fleg u ulozi Labude je bio bravurozan.
U ovoj inscenaciji dominira film kao uzor.
Tempo naracije je ovde sineastički, u kratim i markantnim sekvencama kao let nad vremenom i vazda prožet fundamentalnim pitanjem morala – boriti se ili rezignirati?
Burni aplauz za uspeli dramaturški eksperiment i entuzijastičku igru ansambla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
