Često imaju potrebu da nas ukalupe 1

Grupa studenta sociologije radi na eksperimentu kojim pokušavaju da dokažu da prostorna destrukcija, pravljenje nereda, vremenom dovodi do socijalne destrukcije, do pojave izgreda.

Ova trojka ne uviđa da se haos, koji izazivaju za potrebe projekta, polako uvlači u njihove živote. Gube distancu, a profesor koji im je zadao zadatak ostavlja ih da se sami suoče sa posledicama. Ovo je sinopsis filma „Izgrednici“ Dejana Zečevića koji se odnedavno prikazuje u domaćim bioskopima. Ova mešavina arthaus i žanrovskog ostvarenja premijeru je imala na Festu u selekciji Srpski film, gde je nagradio i zvaničan žiri – za najbolju fotografiju (Miladin Čolaković) i najbolji scenario (Đorđe Milosavljević), i kritika – priznanja udruženja FIPRESCI i FEDORA za najbolji film. Marta Bjelica i Mladen Sovilj, koji igraju glavne uloge u filmu, govore za Danas zašto im je bilo važno da učestvuju u naslovu koji se bavi pitanjem destrukcije i autodestrukcije kod omladine.

„Važno mi je od prvog trenutka, upravo zbog svih tih pitanja koja film postavlja. Mislim da je moja generacija pre apatična nego što je sklona buci i besu. Nekako sve smo već videli, sav besmisao sukoba. Valjda sada čekamo da ispliva ono dobro, ono važno, ono vredno. Samo da ispliva. Bez guranja i agresije. Sve je već više puta silovano, zato mislim da pripadam generaciji koja veruje da mora nešto da se dogodi samo. Da će nas, ovi što ‘rešavaju’, vremenom, rešiti i samih sebe“, kaže Marta.

NJen kolega Mladen Sovilj voleo bi da je ovaj film lekovit i preventivan. „I teram sebe da verujem da može biti, iako ne bih smeo potpisati da filmski medij ima tu snagu još uvek. Ružno vreme. Potonulo. Sve je efemerno. Ništa više ne možeš da uhvatiš ni za glavu, ni za rep. Ni sebe samog ne može čovek da napipa. Ja vidim po sebi samom koliko smo se utromili, i digli noge uvis. Moja snaga sada više mudruje, a manje šljaka. Počinje da liči na snage nekih ljudi kojima sam se smejao. A onda se pitam koga bismo i zbog čega lečili. I šta bismo to prevenirali? Šta ih to čeka tako izlečene? A tada dozvolim sebi da se setim da je dubljenje u prazno jalova disciplina, i da ovaj životić treba iskoristiti u istraživanju, ispitivanju slobode, cerekanju, zanosima, lepotama raznih kategorija, zapravo u svemu što vas iskreno zabavlja, dokle god to ne podrazumeva vršenje nužde u tuđi tanjir“, naglašava glumac.

Na pitanje kako oni vide situaciju u Srbiji i čemu mladi danas uopšte mogu da se nadaju, Marta odgovara da „kao i bilo gde drugo na planeti, oni mogu da se nadaju i da to niko ne može da im oduzme“. „A koliko će biti blizu toga čemu se nadaju, nisam sigurna. Sa besmislom zbog nemogućnosti da se zaposle u struci. Sa nedovoljnim prihodima za život ukoliko se i zaposle u struci. Sa jednim sistemom koji ne gaji kvalitet kao takav, unutar struke kojom se bavite. Stičem utisak da je danas moguće da se svi bave svime, samo ne onim čime treba“, smatra glumica.

A kakav je odnos društva u tom smislu prema mladim glumcima?

„Više ne nalećem na stvari na koje ne želim. Trebalo mi je vremena da shvatim da ja, kako u ovom poslu, tako i u životu, imam veličanstveno pravo da nešto ne želim. Mi smo od samog upisa na akademiju priviknuti da je potpuno normalno da smo nečiji odabir. A nakon akademije, kada krenete da tabate profesionalni život, neretko se od nas traži velika zahvalnost kada budemo odabrani. Kao da nam se čini usluga, a ne, naprotiv, da je to poziv na saradnju, na zajednički pokušaj kreacije. E kada se to osvesti, prepozna, usvoji, tada mlad čovek prepukne, promeni ljušturu kao jastog, i onda sa novim njuhom za pravdu korača dalje. Ne govorim ni o kakvom inatu, da se razumemo, govorim o tome da se na taj način prepoznaju istomišljenici. A to je prvi preduslov za ekipu. A kad je dobra ekipa, onda sve može, zar ne?“, zaključuje Mladen.

Marta dodaje da se kod nas olako priča o vrednostima onog drugog. „Nažalost, i često. Sve što danas dolazi, karakteriše se kao da je nekako gore od prethodnog. Mi smo deo tog novog, nikada nećemo imati onaj sjaj kao nekada. Tako da, moraš stalno da se braniš, ako ne od drugih, onda od sebe. Da stalno iznova obnavljaš ljubav prema poslu, veru u sebe, i želju da zaista budeš tu. S druge strane, imala sam veliku sreću da radim sa divnim ljudima i glumcima. Tako da sve ima smisla. Dobro mi je ovde gde sam“, ističe mlada glumica.

U filmu starije generacije predstavlja lik profesora koga igra Svetozar Cvetković, koji studente uvlači u nemilosrdnu igru i ostavlja ih same da se bore sa njenim ishodom i posledicama. Na pitanje šta se danas mladima ostavlja u nasleđe, Marta ističe da je njeno iskustvo unutar posla prelepo. „Svi stariji glumci sa kojima sam radila, koji često imaju više filmova ili predstava nego ja godina, imali su veliko poštovanje prema meni iako sam na početku, vrlo često i brigu da se osećam dobro u svojoj koži, da verujem da imam puno toga da dam u kadru sa njima. Nikada me niko nije nemilosrdno ostavio na sceni, imam divne partnere koji uživaju u mojoj igri kao i ja u njihovoj. Tako da, deleći sve to sa njima, dobijam u nasleđe sve ono što su oni nekad radili. A to je puno“, kaže glumica. Ona dodaje da „nezavisno od posla, danas se često mlađa generacija karakteriše od strane starijih upravo bezkarakterno i nedefinisano“. „Pa često imaju potrebu da nas ukalupe u to kako su oni naučili ili misle da treba. Retko se dešava da se neko potrudi da te inspiriše primerom“, dodaje glumica.

Mladen kaže da se njegov odnos sa bilo kim nikada nije zasnivao na generacijskoj razini. „To je nametnuta konstrukcija. Ne mogu samo da cenim činjenicu da je neko potpuno slučajno, na ovoj planeti, u ovom univerzumu, rođen određeni broj godina pre ili posle mene. Kad je neko zlikovac, on je zlikovac, bio beba ili mumija. I obrnuto, naravno. Isto tako je i sa kolegama. Od mnogih sam dobio tri života za pet sekundi, a od nekih ne bih dobio ni leptiriće, ni gorušicu, makar se gledali u oči dok ne popadamo s nogu. Uostalom, glumac, ako radi svoj posao predano, nema godine. On istražuje i igra se dokle god ga ima. A uvek nas ima mnogo više od naše pretpostavke koliko nas ima“, zaključuje glumac.

U filmu igraju i: Radovan Vujović, Predrag Ejdus, Boris Isaković, Branka Šelić, Miroljub Lešo, Milena Đorđević i Miodrag Dragićević.

Marta

Marta Bjelica iza sebe ima nekoliko značajnih pozorišnih i filmskih uloga. Glumi u predstavama „Pijani“ (Atelje 212), „Uobraženi bolesnik“ i „Slučajna smrt jednog anarhiste“ (JDP), a pre „Izgrednika“ jednu od glavnih uloga imala je u filmu „Otadžbina“ Olega Novkovića. Uskoro je očekuje i premijera filma „Volja sinovljeva“ Nemanje Ćeranića.

„Trenutno radim i kao saradnik u nastavi na Fakultetu dramskih umetnosti kod profesora Ferida Karajice. To je nešto što mi je novo i uzbudljivo na neki potpuno drugačiji način. U vezi sa ‘Voljom’, mi smo i dalje u procesu snimanja, tako da će se premijera dogoditi verovatno sledeće godine. Ja verujem da je to jedan značajan projekat, kome su sa velikom hrabrošću pristupili reditelj filma Nemanja Ćeranić i scenarista Strahinja Madžarević. Ovo je jedna univerzalna priča o propadanju i stvaranju civilizacije ispričana kroz sudbinu jedne porodice. Meni je posebno zadovoljstvo bilo da budem deo sjajne glumačke ekipe koju čine: Žarko Laušević, Sergej Trifunović, Svetozar Cvetković, Igor Benčina, Slavko Labović, Petar Benčina…“, objašnjava glumica.

Mladen

Mladen Sovilj publici je najpoznatiji kao Lazar iz filma „Neposlušni“ Mine Đukić. Igra u predstavama „Crvena: Samoubistvo nacije“ (Bitef teatar), „Moje dete“ (BDP), „Uobraženi bolesnik“ (JDP), „Majka hrabrost i njena deca“ (Narodno pozorište), kao i u filmovima „Nebo iznad nas“, „Šešir profesora Koste Vujića“, „Samo kažem“. Uskoro ga očekuju i premijere novih naslova – „Asimetrija“ Maše Nešković i „Grubi rez“ Koste Đorđevića.

„Radio sam sa dve žestoko hrabre ekipe, skrojene od potpuno različitih ljudi i energija. Velika uživancija i zaigrancija, milina i silina. Oba filma očekujemo ove godine, ali se ne smemo ljutiti ako ih dočekamo dogodine. ‘Grubi rez’ pokušava da uhvati i ukroti ljubav tu dole na pločniku, na ulici, dok ‘Asimetrija’ isto to pokušava, ali negde gore, u nekoj drugoj galaksiji. Osim toga, jedino što zasigurno znam je da me u pozorištu Atelje 212 uskoro očekuje prva proba novog komada Milene Marković, u jednoj opičenoj i šarenoj ekipi. To me beskrajno raduje. Onda se to možda krajem sezone produži na još jedan pozorišni iskorak, što bi tek bila fantazija. Konkretnijih planova nema. I neka je tako. Planovi su klanovi“, kaže Mladen.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.