Da li je najželjenije filmsko priznanje postalo predvidivo?

Trijumfi filma „Nema zemlje za starce“, samim tim i braće Koen, te Danijela Dej Luisa, bili su očekivani. Izgleda da je ove godine nedostajalo malo drame, što nije bio slučaj u godinama kada je „Planina Broukbek“ bila favorit ali izgubila od filma „Sudar“, ili kada je Istvudova „Devojka od milion dolara“, po svim predviđanjima trebalo da trijumfuje, ali je izgubila od „Avijatičara“. Ove godine, najbliži iznenađenju bili su trijumfi Tilde Svinton („Majkl Klejton“) u trci za sporednu žensku ulogu, gde je kao favorit bila viđena Kejt Blančit (kao Bob Dilan u filmu „Nisam tu“). Dugo vremena je kao favorit za glavnu žensku ulogu bila viđena Džuli Kristi („Daleko od nje“), ali je Marion Kotijar („Život u ružičastom“) imala nekoliko pobeda, tako da je to više bila izjednačena trka, ali sa željenim „dramskim nabojem“. Možda je najveće iznenađenje predstavljao trostruki trijumf „Bornovog ultimatuma“, ali je on došao u tehničkim kategorijama, pa niko zbog toga „nije pao sa svoje fotelje“.

Rekordno niska gledanost

Američka TV publika okrenula je leđa Oskaru, to bi mogao da bude zaključak nakon prvih brojki koje je objavio Nielsen Media Research u ponedeljak. Ceremonija, koja je trajala više od tri sata, na kojoj su dominirali Evropljani, imala je rejting od 21.9 u 56 najvećih „merenih tržišta“ koje pokriva Nielsen. Svaki poen rejtinga predstavlja 1 odsto od 78.8 miliona domaćinstava u tim gradovima gde je merenje obavljeno, a koji čini 70 odsto celokupne zemlje. Ovo je znatno lošiji rezultat od ranijeg negativnog rekorda – 2003. kada je započeta invazija na Irak, imala je, na kraju, nacionalni rejting od 20.4 (najgori od 1953. kada je prvi Oskar bio na televiziji), dok su prvi pokazatelji pokazivali 25.5 na odabranoj teritoriji. U prvim komentarima navodi se da za tako slab rejting može da postoji više razloga – samo jedan od pet filmova u trci za najbolje ostvarenje imao je više od 100 miliona dolara zarade u bioskopima („Džuno“), te da su u glumačkim kategorijama dominirali Evropljani koji su nastupali u filmovima koje je malo Amerikanaca videlo. Oskari su beležili bolje rezultate u godinama kada su u trci bili bioskopski hitovi – kao „Titanik“ i „Gospodar prstenova“.

S druge strane, „Nema zemlje za starce“, braća Koen, i pogotovo Danijel Dej Luis imali su toliki niz pobeda da nije bilo mnogo dvoumljenja oko njihovog osvajanja zlatne statuete. „Naravno, pokušavao sam da o tome ne razmišljam. To je kao… uh, uh“, rekao je Itan Koen, pokušavajući da opiše kakav je osećaj biti favorit, pre nego što je digao obe ruke u znak predaje. Uz njih nije bilo mnogo dvoumljenja ni oko trijumfa Havijera Bardema (sporedna uloga), originalnog scenarija („Džuno“), adaptiranog scenarija („Nema zemlje za starce“), animiranog filma („Mućkalica“), scenografija („Svini Tod“), kamere („Biće krvi“), muzike („Pokajanje“) i pesme („Falling Slowly“ iz filma „Once“).

Vatikanske novine kritikuju „nasilne Oskar pobednike“

Vatikansko glasilo – L’Osservatore Romano, u ponedeljak je lamentovalo nad činjenicom da je Holivud odabrao da nagradi filmove koji su „bez nade“ i koji su „nasilni“ – misleći tu pre svega na „Nema zemlje za starce“ i „Biće krvi“. „Znak vremena? Možda?“, napisao je novinar Gaetano Valini, koji je odao počast filmu „Džuno“ Džejsona Rajtmana, koji se bavi pričom o tinejdžerki koja odlučuje da prođe kroz celu neželjenu trudnoću.