„Poenta je da država to dozvoljava, naročito blizu škola“: Sagovornici Danasa o podatku da u Beogradu radi 1.400 kladionica

Na Zelenom vencu ima pet kladionica u nizu, iako je Zakonom o igrama na sreću propisano da moraju da budu na rastojanju od najmanje 100 metara.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, kaže da u Srbiji vlada prava epidemija zavisnosti, pre svega mladih ljudi, od sportskih kladionica i drugih vrsta klađenja i kocke.

– Zato se zalažem za kompletnu zabranu kladionica u Srbiji, na probni period od tri godine, kao što je to urađeno posebnim zakonom 2018. godine u Albaniji i drugim zemljama. U tom periodu treba omogućiti rad samo kazina u hotelima najviše kategorije, koje imaju posebnu dozvolu i uslove za to, navodi Jovanović.

Ističe da kladionice u Srbiji dodatno produbljuju problem siromaštva ljudi, depresije kod ranjivih grupa, izazivaju zavisnost kod mladih i olakšavaju pranje novca.

Narodni poslanik Pokreta slobodnih građana, Vladimir Pajić, objašnjava da su kladionice i klađenje uopšte, najpopularniji vid kocke i zbog toga predstavlja najveću opasnost.

– Od kocke strada veliki broj mladih ljudi i njihovih porodica a sve pod izgovorom ljubavi prema sportu. Favorizacija kladionica i firmi koje ih organizuju od strane vlasti je očigledna jer umesto da se posvete lečenju ljudi i pomoći njihovim porodicama, vlast sklapa sporazume sa njima i na taj način ih abolira od odgovornosti za propast društva, kaže Pajić.

Ekonomista Božo Drašković navodi da toliko kladionica zahteva investicije od preko 70 miliona evra za uređivanje prostora plus za zakup, recimo, oko osam miliona evra godišnje.

– Ako zapošljavaju bar po tri radnika po kladionici – to je godišnji rashod još od 40-ak miliona evra. Bez ikakvih drugih troškova to je rashod od oko 150 miliona evra godišnje za kladionice u Srbiji. Ako stalno niču nove, to znači da je veoma isplativ biznis koji donosi profit, kaže Drašković.

Sa druge strane, društveni aspekt ovoga je, kako on objašnjava, da ljudi očekuju da će zaraditi na kocki. Kod svih kladionica rizik da neko dobije ne može biti veći od desetak odsto – sve se to zasniva na matematičkim modelima.

– Poenta je da država to dozvoljava, naročito blizu škola. Podstiče kulturu kockanja, koja je društveno neprihvatljiva. Nije sve prihvatljivo iako ima tržišno opravdanje. Država bi morala više da reguliše i dodatno poreski optereti kladionice kako bi se smanjio njihov broj. Na primer, da oporezuje promet, a ne dobit, ističe Drašković.