Foto: Danas

Ako se stvari ne promene, iskreno se bojim da je ovo labudova pesma ovakvog festivala, koji je po konceptu festival festivala, sa četiri petine besplatnog programa. Pošto ove godine slavimo jubilej, trudimo se i da ta pesma bude što lepša – kaže Ivan Blagojević, direktor Nišvil džez festivala, koji beleži četvrt veka postojanja.

Blagojević precizira da je ovogodišnje festivalsko izdanje najobimnije – traje deset dana, na 20 scena, sa 300 programa i oko 1.000 umetnika, ali da je istovremeno i najopasnije za organizatore jer je odziv sponzora nikada slabiji. Uprkos bogatstvu ponude, biće teško dostići prošlogodišnji rekord u posećenosti, kad je neki od segmenata festivala videlo oko 200.000 ljudi.

– Ovogodišnji Nišvil, praktično, ima četiri otvaranja. Najpre je 2. avgusta otvoren pozorišni festival (Nisville Jazz Theater), a 5. avgusta filmski festival (Nišville Movie Summit). Na River stejdžu(Šabans Friends World Music Stage), smeštenom na Nišavskom keju, pored spomenika Šabanu Bajramoviću, 6. i 7. avgusta se realizuje program Prijatelji Šabanu. Zvanični festivalski program, koji se odvija na Earth and Sky stejdžu, i za koji posetioci jedino moraju kupiti karte, biće otvoren 8. avgusta – kaže direktor Nišvila.

On dodaje da zvanični program počinje postavljanjem nezvaničnog svetskog rekorda jer će se na Earth and Sky stejdžu predstaviti Five Big Bend Summit, sa oko stotinu muzičara, koji čine big bendovi iz Srbije, Argentine, Bugarske i Hrvatske i jedan internacionalni big bend sa izvođačima iz Srbije, Italije i Albanije. Orkestrima će dirigovati Stjepko Gut, a oni će između ostalog izvesti kompoziciju Duška Gojkovića Nišville Jubilation. Kao specijalni gost nastupiće proslavljeni pijanista Lari Vučković, ovogodišnji dobitnik nagrade Nišvila za životno delo, kome će nagrada biti uručena 7. avgusta, u Gradskoj kući.

Ovogodišnji džez hedlajneri su veliki svetski muzičari Dejvid Marej (David Murray), Kristijan Skot (Christian Scott), Kris Poter (Chriss Potter), Dejv Libman (Dave Leibman) i Piter Erskin (Peter Erskine). Među takozvanim komercijalnim muzičarima – što uopšte ne znači da oni nisu umetnički izvođači, svakako su Masio Parker (Maceo Parker), DŽo Mersa Marli (Jo Mersa Marley) – unuk proslavljenog Boba Marlija (Bob Marley) – a pre svega Bob Geldof, irski muzičar i svetski humanitarac, koji je najveća medijska zvezda– Geldof će nastupiti poslednje večeri, 11. avgusta, i verovatno privući najviše publike.

NJegov dolazak dogovarali smo tri godine. Sledeće, 2020. obeležava se 35 godina od Live Aid rok koncerta (na više lokacija u svetu na kojem je prikupljeno više od 60 miliona dolara za pomoć gladnima u Etiopiji, čiji je Geldof jedan od organizatora – prim. ZM), pa ćemo razgovarati sa njim o potencijalnom Live Aidkoncertu za Zapadni Balkan – kaže Blagojević.

Zanimljiv prateći muzički program posetioci će moći da vide i na binama Midnight Jazzdance Stage, Open Stage, Air Stage, Welcome Stage, Museum Youth Stage, kao i po prvi put na Hip Hop Stage”. Među hip-hoperima biće Erik Bobo Korea (Eric Bobo Correa), Marko Šelić Marčelo, te Ajs Nigrutin i Thimbe, koji čine dve trećine sastava Bad Copy.

Sagovornik Danasa još kaže da pozorišni festival traje deset dana i ima tri premijere. Jedna od njih bila je predstava Kako vam drago Vilijema Šekspira – koprodukcija Narodnih pozorišta iz Niša u Kruševca – u režiji Nikite Milivojevića, koja je otvorila ovaj segment Nišvila.

Filmski festival, Nišville Movie Summit, koji je počeo 5. avgusta, publici nudi revijalni program muzičkih filmova sa džez elementom (Main Nišville Movie), muzičke blokbastere i ostvarenja novije produkcije (Drive-in Movie Stage), izabrana igrana ostvarenja u bašti Oficirskog doma (Garden Indie bioskop), dokumentarne i eksperimentalne filmove u amfiteatru na Nišavskom keju (River Indie bioskop), ekološke filmovi na Movie Stage, klasike nemog filma na Kristina Stage i filmove o poznatim umetnicima u bioskopu ispred Ateljea u Tvrđavi. U okviru Strip Movie biće prikazivani animirani i dečji filmovi.

U okviru programa Jazz&Books Sessions, pisci i pesnici – među kojima su, recimo, Zoran Ćirić, Dejan Stojiljković, Marčelo ili generalni konzul Bugarske u Nišu Edvin Sugarev, predstavljaju svoja dela i govore o umetnosti. Likovna umetnost zastupljena je kroz retrospektivnu izložbu radova umetničke kolonije Art to go Jazzy iz 2016, 2017. i 2018. godine ili izložbu Niškog grafičkog kruga. Do kraja festivala mladi niški umetnici koji se bave street artom, grafitima i body artom, uradiće džez murale na slikarskim ateljeima u Tvrđavi koji su izgoreli pre više od 15 godina i do danas nisu obnovljeni. „Striporama, internacionalni festival stripa i popularne kulture, dovešće neke od najboljih crtača evropske strip scene.

Nišville Showcase scena poslužiće da najperspektivniji, a nedovoljno afirmisani mladi muzički sastavi pokažu svoj talenat. Nišville Workshop i ovoga puta pomoći će mladim umetnicima da se bolje upoznaju sa instrumentima koji se koriste u džezu ili da prisustvuju predavanjima o improvizaciji, kompoziciji, aranžiranju. Mladi muzičari iz Sarajeva, Niša i Tirane koji se već bave džezom ili nameravaju da se ozbiljnije oprobaju u tom muzičkom pravcu mogu to da pokušaju u okviru festivalskog projekta SaNiTi (Sarajevo – Niš – Tirana) Jazz Project.

Neki od učesnika Nišvila nastupiće 7. avgusta u Prinčevoj vili, unutar Specijalne psihijatrijske bolnice Gornja Toponica, čime festival između ostalog želi da skrene pažnju javnosti da vilu treba obnoviti. Publika na koncertu biće pre svega pacijenti bolnice. Vila je poznata po tome što je u njoj neko vreme i protiv svoje volje proveo princ Đorđe Karađorđević, koji je proglašen duševno obolelim. Ovakvim nastupom nastavlja se festivalska praksa da se deo muzičkog programa izvodi u različitim ustanovama, kao što su prethodnih godina bili niški Gerontološki centar ili Kazneno-popravni zavod.

– Za nesmetano održavanje festivala u ovom formatu neophodno je najmanje 100 miliona dinara (900.000 evra), od kojih bi, po našoj analizi, po jednu trećinu trebalo da obezbede država, Grad i organizatori festivala. Ovogodišnji Nišvil, međutim, košta 79 miliona dinara, a da pri tom ni takav finansijski plan neće biti realizovan zbog manjka sponzora. Festival zbog toga jede sam sebe. Uvek nekome ostanemo dužni, uglavnom tehnici i hotelima, pa te obaveze izmirujemo sledeće godine – kaže Blagojević, podsećajući da džez festivali koji su u istom rangu sa Nišvilom imaju budžet od skoro tri milijarde dinara (20 miliona evra).

On precizira da je ove godine Grad Niš, kao pokrovitelj festivala, i svetla tačka u njegovom finansiranju, izdvojio 33 miliona dinara. Ministarstvo kulture i informisanja je opredelilo dva miliona, a Ministarstvo turizma – tri. Mada je podrška Ministarstva kulture stidljiva, ona je značajno bolja nego kad je na njegovom čelu bio Ivan Tasovac.

Niti jedna od većih stranih kompanija koje su poslednjih godina došle u Niš nisu finansijski podržale Nišvil, a od takve podrške odustao je i Leoni, koji je to dosad činio. Odustali su i Telekom, Pošte Srbije, Dunav osiguranje. Nema više ni kompanija Filip Moris i NIS, ali im je zahvalan jer su osam godina podržavale festival, čime su doprinele njegovom opstanku.

– Sponzori nam daju sada već lakonske odgovore da im kultura više nije prioritet. Osim toga, ti sponzori ili marketinške agencije koje rade za njih imaju ozbiljne predrasude da je umetnička muzika, kakva je džez, neatraktivna i marketinški nezanimljiva. Oni zaboravljaju da Nišvil, zbog koncepta koji ima, privlači najširu publiku i da ovaj festival poseti na desetine hiljada ljudi – kaže Blagojević.

Sagovornik Danasaponavlja predlog da država napravi top listu pet muzičkih festivala za koje će izdvojiti budžetska sredstva, i poštedeti ih konkursa. Nada se da bi to moglo da se dogodi već sledeće godine.

– Umorni smo od apliciranja na konkursima, a njih je dosta jer mi u okviru Nišvila imamo desetak festivala. Zamaraju nas i komisije u kojima sede ljudi koji nikad nisu bili na Nišvilu, niti pouzdano znaju šta je to. Ne shvatamo ni zašto na konkursima Ministarstva kulture filmski festivali dobijaju i po sedam puta više sredstava od muzičkih festivala, koji su zbog svoje prirode i infrastrukture objektivno skuplji – kaže Blagojević, dodajući da organizatori Nišvila nisu spremni da zastanu u bici za njega.

– Od samog početka smo svesni da je jedan ovakav festival poslovni promašaj. I da radimo neisplativ posao. Ali, uhvatio nas je taj virus, a antibiotici ne pomažu – kaže on.

Povezani tekstovi