Đorđe Prudnikov 1939 – 2017

Za njega nema značaj ni 19. vek ni iskustvo modernizma, praktično, on nikome ništa ne duguje, niti bilo koga oponaša u savremenom okolišu“, konstatovao je svojevremeno jedan beogradski kritičar govoreći o Đorđu Prudnikovu, sjajnom portretisti i talentovanom dizajneru koji je nedavno preminuo.

Poštovaoci njegovog slikarstva i neobične ličnosti se nadaju da će uskoro biti organizovana Prudnikovljeva izložba na kojoj bi ponovo mogli da uživaju u njegovim platnima gde se svetlost i senke sažimaju u jedinstveno nežan prizor majke sa detetom ili odakle ih gledaju snažni potreti u kojima je sažeto svo iskustvo jednog života. Prudnikov je to iskustvo umeo da uoči i prenese na svoja platna, iako je žalio što nema privilegiju starih majstora da portretiše model uživo, nego je za predložak koristio fotografiju. Slikao je poznate ljude, ali i one koje su mi bliski i važni. Slikao je i političare, a njegov portret Josipa Broza Tita je lansiran na poštanskoj markici 1980. godine. Naslikao je i Slobodana Miloševića, što ga je, kako kažu oni koji su ga poznavali, koštalo neprikladne etikete da je „režimski slikar“. Napadali su ga oni koji su upravo koristili beneficije tog režima, tvrde Prudnikovljevi poštovaoci. Prudnikov je pak tvrdio da on koristi političare da bi istakao svoj talenat. On je, prema mišljenju svojih poklonika i onih koji to nisu bili, neosporan, kao i njegovo umeće nalik onom kod velikih majstora, pa su njegova platna često poređena s Ticijanovim ili Da Vinčijevim. Na Internacionalnom jesenjem salonu u Montrealu 2000. gde je bio počasni gost predstavljen je kao „Leonardo novog milenijuma“

Uz sve sličnosti Prudnikov je bio umetnik autentičnog stila. Nepokolebljivo je sledio svoj slikarski instinkt a učio je kod najboljih. Kod Mihalja Petrova na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao, ali i iz iskustva u inostranstvu. Nakon svršenih studija, pošto se posvetio industrijskom dizajnu, otisnuo se u svet. Najpre se u Beču zanimao za nove forme stakla, a potom odlazi u Italiju, gde je 1968. dobio nagradu i stipendiju na međunarodnom konkursu za nove ideje u nameštaju. Predviđana mu je svetla budućnost u ovoj zemlji, ali je ubrzo morao da je napusti zbog spleta krajnje neobičnih okolnosti o kojima će saznati decenijama kasnije. Naime, u to vreme jedan od ovdašnjih kriminalaca od Prudnikova je „pozajmio“ ime i prezime. Kad su ga uhapsili u Italiji i pravom Prudnikovu je zabranjen boravak u ovoj zemlji. Obrt sudbine ali i stara ljubav prema slikarstvu su podstakli Prudnikova da se vrati ovoj umetničkoj disciplini. U njoj se, kako je i sam isticao, najkomotnije osećao. Tako je bilo u detinjstvu kada je otkrio svoj talenat i tako je ostalo do kraja života.

Đorđe Prudnikov rođen je 19. aprila 1939. u Užicu a preminuo je ovog marta u Beogradu . Kako je sam govorio za sebe, u njemu je postojala mešavina ruske umetničke duše i marljivost logične Zlatiborke. Iza sebe je ostavio sina Aleksu, koji je takođe slikar.