Iskustvo ratova devedeseth iz ženske perspektive: Dobitnica nagrade „Beogradski pobednik“ Sanja Savić Milosavljević i predsednik žirija Predrag Petrović za Danas

Nagradu „Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen u prethodnoj, 2024. godini dobila je za svoju knjigu „Martin udio“ (Bedem knjige).

Na konkurs je pristiglo ukupno 130 dela, a žiri na čelu sa predsednikom Predragom Petrovićem, i u sastavu: Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković jednoglasno je odlučio da nagradi „Martin udio“.

Svečano proglašenje laureata upriličeno je juče u Biblioteci grada Beograda.

– Ovaj roman se izdvojio svojim umetničkim, preciznije, jezičkim i pripovedačkim kvalitetima. To je roman koji tematizuje traumatično iskustvo rata, iz devedesetih godina prošlog veka, iz naglašene ženske perspektive. Žiriju je veoma dragocen i važan bio taj osobeni ženski i emotivni senzibilitet koji progovara o iskustvu ratova na jedan izvanredan propovedačko- kompozicioni način – kaže za Danas predsednik žirija Predrag Petrović upitan šta izdvaja nagrađeni roman.

Petrović pojašnjava da se u delu međusobno prepliću tri junaka – tri priče, tri perspektive, i da je čitalac jedno vreme u nedoumici na koji način su one povezane, tj. u kakvoj su vezi svi ti događaji. Kako roman napreduje, dodaje Petrović, čitalac povezuje delove u jednu vrlo zanimljivu slagalicu.

– Fragmenti se slažu u jednu emotivnu, snažnu, uzbudljivu celinu – kaže predsednik žirija ističući da su jezički, kompozicioni, pripovedački kvaliteti, kao i hrabrost i odgovornost da se ovoj temi pristupi, i da se o nekim stvarima otvoreno snažno progovori, kvaliteti koji izdvajaju ovaj roman.

Petrović napominje da je glavna junakinja ovog romana umetnica, autorka stripova, te da je i priča o umetniku, o slobodi i o odgovornosti umetnika u današnje vreme u ovom romanu takođe vrlo potencirana.

U kontekstu romana asocijativna je premisa: „Kada bi žene vladale svetom, rata ne bi bilo“, te smo upitali predsednika žirija koliko je ženski jezik i kritička reč na temu rata u književnosti značajna za društvo, kulturu i umetnost.

– Jeste, izvanredno je značajna i to smo negde imali u vidu. Naši vrendosni kriterijumi (kriterijumi žirija) su isključivo bili književni i umetnički, ali smo ipak, svi, osetili potrebu da afirmišemo i nagradimo delo ove autorke koja iz te perspektive ženskog stradanja, patnje, u ovom slučaju junakinje Marte – majke koja doživljava strašne tragedije i koja je bliska junakinjama kao što su Petrija iz romana „Petrijin venac“ Dragoslava Mihailovića ili figuri majke iz romana „Mamac“ Davida Albaharija, dakle, koja iz ženske vizure sagledava događaje – naglašava Petrović.

On dodaje da junakinja romana ima strašno životno iskustvo, a ujedno je žena koja nikoga ne mrzi.

– Marta i dalje veruje u žitvot, veruje u dobrotu i solidarnost. E, to je ta ženska perspektiva! Dakle, progovoriti o osetljivim, o nacionalnim temama bez ikakvog nacionalizma, bez ikakve mržnje, sa verom u dobrotu, i verom u solidarnost koja ipak postoji i koja će na kraju, valjda, spasti ovaj svet – zaključuje Predrag Petrović, predsednik žirija nagrade „Beogradski pobednik“.

Jaka konkurencija

Upitan za konkurenciju Predrag Petrović ističe da je ona zaista bila jaka, a u njoj se našla i jedna knjiga vrlo slične tematike, delo Tanje Stupar Trifunović „Duž oštrog noža leti ptica“ (Laguna).

– To je knjiga koja je tematski bliska romanu „Martin udio“ i mi smo (žiri) možda na kraju najviše razgovarali o odnosu ove dve knjige. Takođe, izdvojio bih meni možda po senzibilitetu najbliži roman – roman Aleksandra Šurbatovića „Balade o strašnom skladu“ (Blum izdavaštvo), o nekim događajima, studenstkim protestima i demonstracijama iz devedesetih godina, čiji su junaci studenti književnosti. Taj roman je meni lično bio drag. Zatim, ogroman, eruditni roman Jovice Aćina „Šibanje“ (Službeni glasnik) koji nesumljivo zaslužuje jedno pažljivo i ozbiljno čitanje u vremenu koje će doći, kao i jedan izvanredan, kratki, asocijativni, lirski roman Borivoja Gerzića koji je zaista u duhu kratkih, lirskih, eksperimentalnih, avangardnih romana koje smo imali u prošlosti, delo „Lutam sad mrtav svetom“ (Rende) – progovorio je Petrović o svim delima iz najužeg izbora za nagradu, i dodao da je u konkurenciji bilo izvanrednih pet knjiga ali i da su na kraju jednoglasno odlučili da je njihov izbor ipak „Martin udio“.

Hrabro pripovedanje

U obrazloženju žirija stoji da se nagrađeni roman odlikuje upečatljivim i iznijansiranim jezikom, kao i izvanredno izvedenom kompozicijom.

„Kroz preplitanje tri ispovedne priče, junaci romana ‘Martin udio’ poveravaju svoje životno iskustvo u kojem se lična patnja i napor da se opstane u vremenima velikih istorijskih i društvenih lomova sustiču sa nacionalnim stradanjem. Fokusiran na sudbinu Srba iz Hrvatske i Bosne, u vremenskom rasponu od polovine prošlog veka do naših dana, roman Sanje Savić Milosavljević se hrabro, odgovorno i poetički promišljeno suočava sa temom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Povlašćeno mesto u toj viziji ima pripovedanje dveju generacijski udaljenih žena, Marte i Ivane. Njihove ispovesti postepeno se ujedinjuju u emotivno snažnu povest o seobama i izgubljenom zavičaju, ali i o dobroti i solidarnosti koje nadilaze sva stradanja“, obrazložio je žiri.