U Srbiji malo poznata knjiga čuvenog poljskog pisca i dramaturga Vitolda Gombroviča „Sumanuti“, u prevodu Biserke Rajčić i u izdanju Službenog glasnika, predstavljena je juče u beogradskom klubu-knjižari-galeriji ovog izdavača.
O njoj su pored Biserke Rajčić govorili publicista Muharem Bazdulj i urednik izdanja u Glasnikovoj kolekciji „Glasovi sveta“ Gordana Milosavljević Stojanović.
Roman „Sumanuti“ Gombrovič objavio je pre osam decenija, od 4. juna do 3. septembra 1939, pod pseudonimom Z. NJevjeski istovremeno u dva poljska dnevna lista – u kjelecko-radomskom Jutarnjem ekspresu i u dodatku večernjeg izdanja varšavskog Crvenog kurira.
Reč je o ljubavnoj priči sa elementima gotskog romana u kojoj se sa „metafizikom jeze“ i spiritizmom mešaju tajne varšavskog polusveta, sportske dogodovštine i skandali Gombrovičevog vremena.
On nikada nije video ovaj roman u formi knjige, a dugo se verovalo da su poslednji nastavci izgubljeni u Drugom svetskom ratu.
Završetak „Sumanutih“ 1986. objavio je Ludvik Gženjevski, koji je pronašao tri poslednja štampana, ali neobjavljena dodatka lista Dobro veče. Biserka Rajčić je ovaj roman na srpski prevela u obliku u kom ga je Književno izdavačko preduzeće iz Krakova objavilo 1994. u Gombrovičevim „Delima“. Naziv „Sumanuti“ kaže da je odabrala posle konsultacija sa „nekolicinom poljskih gombrovčologa“.
Gombrovič je ovo delo u novinskim nastavcima u tada popularnom žanru „romana za kuvarice“ napisao što zbog finansijskih problema što zbog želje da pokaže da je može da piše i visokotiražne knjige.
Nikada nije saznao sudbinu ovog svog dela jer je uoči samog Drugog svetskog rata kao počasni gost prvog poljskog prekookeanskog broda otputovao u Argentinu i više se nikada nije vratio u Poljsku, u kojoj do devedesetih godina 20. veka nisu objavljivane njegove knjige.
Službeni glasnik objavio je „Sumanute“ u godini u kojoj se obeležava pola veka od Gombrovičeve smrti 1969. u Vansu na jugu Francuske. Glasnikovo izdanje prate Pogovor Ježija Jažembskog „Javne i skrivene tajne ‘romana za kuvarice'“, uz pojašnjenja Biserke Rajčić, koja je autor i beleške o Vitoldu Gombroviču, nesuđenom nobelovcu plemićkog porekla – 1968. Nobelova nagrada mu je izmakla za jedan glas, a 1969, kad je bio prvi na listi, preminuo je mesec dana pre dodele ove najprestižnije književne nagrade.
Prema rečima Biserke Rajčić, Gombrovič je u Srbiji i Hrvatskoj preveden u celini – „njegove zbirke priča, romani, Dnevnik i sve četiri drame, koje se i dalje izvode širom sveta jer egzistencijalizam i strukturizam u čijem je duhu Gombrovič stvarao aktuelni su i danas i ogledaju se čak i u ‘romanu za kuvarice’ kakvi su ‘Sumanuti'“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
