Ekstaza čula

U festivalskoj rubrici pod nazivom „Beogradski džez festival predstavlja mlade srpske džez snage“ našao se kvartet trubača, fliglhorniste i kompozitora Ivana Radivojevića (1991).

Mlad, ali već čest gost na Beogradskom džez festivalu, u različitim sastavima, demonstrirajući tim prilikama svoje trubačke, ali i vrsne pedagoške kvalitete, Radivojević je konačno i više nego zasluženo ovog decembra dobio status samostalne zvezde na programu.

S njim u društvu bili su Andreja Hristić – klavijatura, Boris Šainović – kontrabas, Bogdan Đurđević – bubnjevi, te Luka Ignjatović – alt saksofon, kao gost u kompozicijama „Loving You in Reverse“ (I. Radivojević) i „Not the Right Time“ (B. Đurđević).

Ovo bi bio službeni opis nastupa kvarteta Ivana Radivojevića u sali Amerikana, pred poštovaocima okupljenim u više nego lepom broju.

Ali, Ivan Radivojević, kakva samo tončina izlazi iz ovog momka!

Njegove kompozicije odreda su spiritualne epopeje sa sjajnim Hristićem za klavijaturom, sačinjene od ekstatične čulne materije, koju obojica rasplamsavaju svojom uzbudljivom veštinom.

U isto vreme, Šainović zapliće praktično čitave ruke i telo u svoj kontrabas, sugestivno srastajući sa njim, a neprikosnoveni Đurđević paralelno ispituje svaki milimetar svog kompleta bubnjeva, prinoseći nam boje i ritmove koje kao da zaista čujemo prvi put.

I kakav je to samo rokerski ‘groove’, koji vas podiže iz stolica, premda sve bar na prvi pogled opstaje u čistom džezu.

Gost koncerta, saksofonista Luka Ignjatović, sa Ivanom i momcima razuzdava ovde atmosferu do vrhunca, uvodeći nas pravo u džez delirijum.

Kompozicija Bogdana Đurđevića, „Not the Right Time“, prava je lokomotiva koja ume da zatutnji tako da vas opeče zvukom.

Ambijent koji Ivan Radivojević, kao vođa ansambla i oštroumni autor, ume da kreira sa svojim prijateljima na sceni, halucinantan je, misaon, ćudljive no plemenite emocije, frenetično zanesen.

Čitav nastup prefinjen je zato u nameri, precizan poput sečiva, smlavljujuće razoran, sa bouvijevskom fantazijom – ukratko, nosi potencijal velikog ostvarenja. Jedva čekamo da ovu muziku čujemo na albumu.

Trio Filipa Vinjata dočekuje vas odmah zatim opako eksperimentalnom muzikom, avangardne odvažnosti, u Velikoj sali Doma omladine.

Par spratova ispod tako udišemo mikro-istančanost zvuka, sa Vinjatovim trombonom koji upumpava jedan naročiti kiseonik u dvoranu, čineći da u njemu lebdimo dok sluhom hvatamo skupocenu suptilnost po tavanici.

Klavijature Janika Lestre i bubnjevi Atile Đarfaša dodaju delikatni puls ovom osobenom poretku stvari, proizvodeći pravu košnicu treperenja.

Taj naučnofantastični ples odjeka, otkačene etide koje trombon u nekom trenutku pretvara u ljudske glasove, nalik onom vokalnom umeću tuvanskih Huun-Huur-Tu, sudaraju se sa Đarfaševim seckanjem vremena na zveketave komadiće koje gotovo da možete da ugledate, te nepoznatim zvucima što ih Lestra proizvodi čitavim telom kao prijemnikom visokog intenziteta za neki specijalni signal iz vaseljene.

Izvesna psihodelična crta spaja oba koncerta, samo što je Vinjatov trio – „2001: Odiseja u svemiru“, a Radivojevićev kvartet – vrtlog senzualnog ‘acid rocka’.

Na Beogradskom džez festivalu slušali smo tako istog popodneva dva raskošna džez sastava, moderna, živopisna u ideji, zrela u tumačenju, koji tek što nisu zakoračili u svoj zvezdani stadijum, očaravajuća i užarena po svojoj ambicioznoj prirodi. Kakva sreća za slušaoce!