Eseji Nabokova u pet knjiga

Vladimir Nabokov odavno je poznat kao vrstan romansijer, budući da njegova kontroverzna „Lolita“ ne prestaje da uzbuđuje čitalački svet. Pažnju je zatim privukla njegova životna priča. Malo je ljudi koji su otisli u svet kao odrasli ljudi, koji su već ostavili književnog traga u svojoj domovini, pa napravili uspešnu karijeru pišući na tuđem jeziku. NNK Internacional iz Beograda omogućio ie potencijalnim čitaocima da proniknu i u treću stranu njegovog stvaralačkog kaleidoskopa, objavljujući u nizu, od 2004. do danas, osam knjiga Nabokovljevih eseja o piscima o kojima je godinama predavao američkim studentima na Stenfordu, Kornelu, Harvardu i Vezliju.
„Lako ćemo uvideti da je Nabokov bio možda najmerodavniji tumač Čehova, Gogolja, Dostojevskog, Tolstoja, Turgenjeva… američkim čitaocima, naročito zato što je vrlo jeretički osporavao veličinu jednog Dostojevskog, iznad koga je vrlo uverljivo uzdizao Gogolja. Ali, kada je Nabokov zašao u tuđe dvorište, premećući već ustaljene predstave o piscima kao što su Dikens, Ostinova, Prust, Kafka, Džojs, Flober, Servantes, bez ikakvod „esnafskog respekta“, shvatili smo da je u pitanju istinski autohton teorijski duh, koga nijedan stvaralac ne može zavesti ili obmanuti jer je u stanju da prodre do samog dna njegovog dara i protumači, nemilosrdno i verodostojno, svaku nit od koje je delo satkano“, beleži, između ostalog, izdavač o ovom projektu.
„U upravo izašloj, sedmoj svesci eseja (G. Flober i R. L. Stivenson), Nabokov ne samo da još jednom pokazuje koliko je vispren u razotkrivanju pravih književnih vrednosti i definiciji osobenog piščevog stila, već ukazuje i na tragove kojima je došao do vlastite književne radionice. Dok iščitavate, naime, način na koji je Nabokov uspeo da pronikne u lik Floberove gospođe Bovari, stalno ćete biti navedeni da njegove stavove poredite s onim što je ugradio u lik svoje Lolite, stvarajući utisak da su ova dva lika uverljivi književni antipodi“ (M. Damjanović).