Faberžeova jaja: Uskršnje čudo iz carskog doba

Faberžeova jaja, raskošna umetnička dela, nastala u zlatno doba carske Rusije, i danas bude divljenje zbog svoje lepote, preciznosti i misteriozne simbolike.

Priča o Faberžeovim jajima počinje 1885. godine, kada je ruski car Aleksandar III poželeo da iznenadi svoju suprugu, caricu Mariju Fjodorovnu, jedinstvenim poklonom za Uskrs. Naručio je ukrasno jaje od slavnog juvelira Petera Karla Faberžea, koji je tada vodio porodičnu radionicu u Sankt Peterburgu.

To prvo jaje, danas poznato kao „Kokošje jaje“, spolja je bilo jednostavno – emajlirano u belu boju, sa zlatnom trakom. Ali iznutra se krila prava čarolija: u njemu se nalazila zlatna žumanca, a u njoj – minijaturna zlatna koka koja je u sebi skrivala još iznenađenja. Oduševljena carica je ostala bez daha. I tako je rođena tradicija.

Svake naredne godine, Faberže je pravio novo jaje za carski par, svako sve raskošnije i složenije. Nakon Aleksandrove smrti, njegov sin Nikolaj II je nastavio običaj – naručivao je po dva jaja godišnje, jedno za svoju majku, drugo za suprugu Aleksandru.

Umetnost pravljenja Faberžeovih jaja bila je kombinacija najfinijeg zlatarstva, inženjerske preciznosti i umetničkog genija. Svako jaje imalo je skrivenu „tajnu“ – minijaturnu kočiju, portret dece, pa čak i funkcionalni sat ili muzičku kutiju. Materijali su bili najskuplji: zlato, dijamanti, safiri, rubini, biseri, emajl u retkim bojama i dragoceni metali. Neka jaja su prikazivala istorijske događaje, a neka su jednostavno slavila lepotu prirode – prolećne cvetove, leptire, ili rusku zimu.

Do 1917. godine napravljeno je ukupno 50 carskih jaja, ali revolucija je prekinula tu tradiciju. Dinastija Romanov je srušena, mnogi članovi porodice su ubijeni, a Faberžeova radionica zatvorena. Mnogobrojna jaja su zaplenjena ili rasprodata. Danas se zna za 43 sačuvana jaja – neka se nalaze u muzejima širom sveta, neka u privatnim kolekcijama milijardera kao što je Malcolm Forbes, dok se sudbina nekoliko njih i dalje ne zna.

Faberžeova jaja su postala simbol propalog carstva, ali i ljudske sposobnosti da iz religijskog običaja stvori umetnost bez premca. Iako je prvobitno inspiracija bila pravoslavni Uskrs i simbolika vaskrsenja, ta jaja su odavno postala deo univerzalne kulturne baštine.

Zanimljivo je da je Faberže nikada lično nije potpisivao jaja – njegov tim vrhunskih majstora je radio pod njegovim nadzorom, ali ime koje je postalo sinonim za savršenstvo u zanatu bilo je dovoljno.