Oskara za najbolji film osvojila je „Zelena knjiga“ (Green Book) Pitera Farelija, istinita priča o crnom pijanisti. Uprkos deset nominacija, film „Miljenica“ o borbi za vlast na engleskom dvoru početkom 18. veka odneo je samo nagradu za najbolju glumicu koju je dobila Olivija Kolman.
Najbolji glumac prema oceni američke Akademije filmskih umetnosti i nauke je Rami Malek – za ulogu Fredija Merkjurija u „Boemskoj rapsodiji“ o slavnom pevaču grupe Queen. Ovaj film je dobio najveći broj Oskara – četiri i to za montažu i dve za zvuk – za montažu i miks. Meksički reditelj Alfonso Kuaron dobio je Oskara za najbolji strani film. Reč je o crno-belom ostvarenju „Roma“ koji je ušao u istoriju kao prva Netfliksova produkcija nominovana za najbolji film. Kuaranovo ostvarenje je poluautobiografski film o meksičkoj porodici iz srednje klase 70-ih godina 20. veka, koje je ocenjeno najboljim i u kategoriji režije i fotografije.
Prvi Oskar dodeljen na 91. ceremoniji pripao je Redžini King za sporednu žensku ulogu u filmu „Šapat ulice“ (If Beale Street Could Talk), a Ledi Gaga nagrađena je za najbolju pesmu u filmu „Zvezda je rođena“, u režiji Bredlija Kupera. Ovogodišnja ceremonija dodele Oskara je održana bez voditelja, što je, preliminarno, donekle, oblikovalo njen koncept.
Dimitrije Vojnov, filmski kritičar i scenarista, ocenjuje da 91. dodela Oskara spada u red problematičnih, čak i unutar samog Holivuda.
– Prvo, bilo je problema oko angažovanja Kevina Harta kao voditelja. Naime, ovaj afroamerički komičar je prvo angažovan, da bi onda usledilo podsećanje na njegove homofobne šale koje su odavno poznate i za koje se još onomad izvinio, i tad je izgubio posao. A onda je ponovo pozvan, ali tada je sam odbio da se vrati. Potraga za domaćinom dodele se otegla sve dok se nije odustalo od koncepta punokrvnog scensko-televizijskog šoua i prešlo na koncept prenosa. Kada je sve postalo samo prenos, televizija je želela da neke nominacije i dodele ubrza i da ih uopšte ne prikaže u programu, pa su se onda autori predvođeni Martinom Skorsezeom pobunili i izborili da se sve nagrade isprate kao pre. Dakle, Oskari su još od organizacije bili opterećeni problemima – kaže Vojnov.
Kada je reč o samim nominacijama, naš sagovornik skreće pažnju da njih „u principu dodeljuje sam esnaf“.
– Te nagrade su ponekad introvertan, a ponekad ekstrovertan vid iznošenja stava esnafa o stanju u industriji. Dakle, Oskari ponekad nagrađuju aktuelni domet, a ponekad minuli rad, nekada su podstrek za budućnost, nekada nacionalna penzija. Ove godine oni su svojevrsna terapijska autokatarza samog esnafa u odnosu na Ameriku i Trampa. U fokusu su političke teme, rasizam pre svega i imamo svojevrsnu reprizu ranijih godina kada smo smatrali da su te teme apsolvirane. Očigledno da nisu. Ovogodišnja dodela Oskara je bila u službi reakcija Holivuda na pojedine tendencije Trampove vladavine – kaže Dimitrije Vojnov.
On sumnja u delotvornost te vrste aktivizma.
– Sada taj aktivizam ne deluje autentično već cinično, a ako imamo u vidu globalni odjek Oskara i da je i sama filmska industrija postala globalna, onda sve postaje pomalo i tragikomično. Zatvaranje Amerike u sebe je bila Trampova politika i Oskari je sprovode bolje nego on. Kao što je za Trampa i njegove simpatizere, koji ne vide dalje od svog nosa, stranac neko iz Meksika, tako je i za Holivud to Kuaron, koji je dobio nagradu za film engleskog govornog područja. Kao što Tramp vodi populističku pobunu protiv elita koje su se odrodile, tako i Oskari odlaze filmovima koji se u velikom broju slučajeva ni po čemu nisu nametnuli i izdvojili. Rezultat je paradoksalno upravo pojačavanje rasnih i klasnih tenzija koje podstiče Trampov populizam, a Oskari ih nesvesno potvrđuju. Ovogodišnje nagrade su bile izliv griže savesti grupe belaca, gde je na kraju najbuntovniji crnac Spajk Li, koji već tri decenije nosi steg borbe protiv rasizma, opet ostao kratkih rukava – zaključuje Dimitrije Vojnov.
Filmski kritičar Milan Vlajčić kaže da dodela Oskara, uprkos svim manjkavostima, nije za potcenjivanje.
– Svi oštre onu stvar na dodelu Oskara, kič, šljokice, mnogo prenemaganja, pominjanja babe koja je odnegovala budućeg slavljenika. OK, ali da li neko gledao dodelu britanske BAFTA ili italijanskog Donatela. Niko. Dodela jeste bila zbrzana, ipak je jedan stalni voditelj uvek imao i nešto zabavno. Sad je i to izostalo. Tri najbitnije nagrade za Alfonsa Kuarona – mnogo „obojenih“ na pozornici u svakom smislu, sve to nije za potcenjivanje. Malo šta za duže pamćenje, ali mnogo uzgrednih atrakcija – čudesne haljine za saplitanje i Kuaron sa svojim filmom „Roma“, kojeg iz nekih čudnih razloga nema na Festu – izjavio je za Danas Milan Vlajčić
Nagrađena četiri filma sa FEST-a
Od filmova nagrađenih Oskarom četiri se nalaze na programu 47. FEST-a. To su „Zelena knjiga“, čija je beogradska premijera 27. februara u Centru „Sava“, a dve reprize dan kasnije u Tržnom centru Ušće i 2. marta u Delta sitiju, kao i „Miljenica“ Georgija Lantimosa, koja je otvorila ovogodišnji FEST. „Šapat ulice“ prikazan je sinoć u „Ušću“, reprize će biti danas u Jugoslovenskoj kinoteci i u četvrtak u Sinegrandu Kapitol parku Rakovica. Ovaj film Berija Jenkinsa o Harlemu ’70-ih godina 20. veka, prikazivaće se samo na FEST-u, nije otkupljen. Film „Čovek iz senke“, nagrađen je Oskarom za najbolju šminku, sinoć je imao premijeru u Centru „Sava“. Filmska priča o usponu Dika Čejnija do mesta potpredsednika SAD i jednog od najmoćnijih ljudi sveta, reprizno će biti prikazana sutra u Jugoslovenskoj kinoteci, 27. februara u „Fontani“, a dan kasnije u Ušću.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
