Francusko vino iz Negotinske Krajine

„Obećanje“ je priča o strasti i veri jedne porodice koja dolazi iz Francuske u malo zabačeno selo u Srbiji jer veruje da su našli jedan od najboljih teroara za pravljenje vina u Evropi. „To je takođe priča o običnim ‘malim’ ljudima koji pokušavaju da žive u teškim vremenima i nađu svoj smisao postojanja. Njihova životna priča je vezana za vinograd, grožđe i vino. Oni se rađaju, žive i na kraju kada odlaze sa ovog sveta budu ispraćeni istim tim vinom koje su celog života pravili“, kaže za Danas reditelj Željko Mitrović.

On dodaje da se Dušan Gajić, autor i producent filma, sa pričom o celom poduhvatu sreo van Srbije, u Briselu, gde je upoznao bračni par iz Francuske koji je pokušavao da svoja vina iz Rogljeva plasira na evropsko tržište.

„Njihova strast i vera da je to moguće odveli su nas neredne četiri godine u jednu avanturu, gde smo radeći ovaj dokumentarni film otkrili sve lepote ovog kraja i upoznali divne ljude iz Rogljeva. Selo su mladi odavno napustili i ostali su oni stariji, ponosni na svoje vinsko poreklo i znanje i rešeni da u tome istraju iako im sve okolnosti u kojima žive nimalo ne idu naruku već decenijama. Dolazak Francuza s jedne strane kod jednih budi nadu, a kod drugih stvara otpor jer dolazi neko sa strane da im pokaže kako je moguće da malo selo postane prepoznatljivo na svetskoj mapi vina. Takođe i Ciril i Estel prepoznaju vrednosti samih ljudi i to ih dodatno motiviše i vezuje za selo. Međutim, mnogo je izazova pred njima, počev od same kulturološke razlike, preko brojnih administrativnih problema u Srbiji, do samog brenda Srbije u svetu. Pred njima je dug put koji traži da se još neko pridruži u ovoj avanturi i pomogne da se njihova baklja ne ugasi. Potrebno je još ljudi da podrže njihov san, kako bi se probudila stvarnost“, priča reditelj.

On napominje da je početkom prošlog veka Rogljevo bilo neobično prosperitetno za jedno udaljeno selo u istočnoj Srbiji, te da su vina iz Negotinske Krajine bila prisutna na izložbama u Parizu, Londonu i Bordou. Trgovina sa Evropom je cvetala.

„Danas, sto godina kasnije, ovaj kraj je siromašan i napušten. Iznenada, u mestu iz kojeg svi žele da odu, pojavila se francuska porodica sa entuzijazmom i verom da su pronašli jedan od najboljih vinskih regiona na Balkanu, a možda i u Evropi. Dolazak stranaca uneo je novu dinamiku u uspavano selo: kod nekih meštana je probudio velike nade, a kod drugih – veliki otpor i nepoverenje“, kaže Mirković.

Prema njegovim rečima, Francuzi su bili fascinirani podnebljem i arhitektonskom celinom starih vinskih podruma u Rogljevu i okolnim selima, zato su odlučili da nešto pokušaju. „Kako kažu, kada smo prvi put došli, Rogljevo im je izgledalo kao uspavana lepotica iz nekog prošlog, zlatnog doba. Odlučili su da probaju da je probude“, dodaje reditelj. U tom smislu, on očekuje da će i njegov film inspirisati ljude, ali i otvoriti dijaloge o tome kako je moguće probuditi „Uspavanu lepoticu iz začaranog sna“, što, kako ističe, na neki način predstavlja i ovaj naš region i njegove neostvarene potencijale u mnogo aspekata. On dodaje da je ovaj film i priča o sukobu mentaliteta i predrasuda, o tome kako vidimo sebe i spoljni svet i kako nas vide drugi.

Film je prikazan na brojnim međunarodnim festivalima gde je osvojio čak sedam priznanja. Pored ovoga, imala je priliku da ga vidi i publika u Vašingtonu i na Floridi, kao i u Parizu i Bordou. Sve projekcije su pokazale, kako kaže reditelj, da film donosi jednu univerzalnu priču sa snažnom porukom koja se jednako prepoznaje i u Evropi i SAD.

Željko Mirković do sada je režirao devet dugometražnih dokumentarnih filmova, poslednji među njima bio je „Drugi susret“ o dvojici bivših neprijatelja – srpski pukovnik koji je komandovao timom koji je oborio tzv. „nevidljivog“ i američki pilot koji je bio u tom avionu susreću se posle 12 godina.
„U svom prethodnom dokumentarnom filmu pokazao sam da su gotovo nemoguće misije ipak moguće. Oni žele da posle toliko vremena donesu poruku mira i pomirenja. Oni to rade kao obični građani, noseći humanost kao glavnu vodilju za budući mir. Upravo ovaj projekat, za koji su u početku svi smatrali da je nemoguća misija, uspeo je da uđe u Ujedinjene nacije, američki kongres, univerzitet Kolumbija… Svuda je publika primila film na onom osnovnom arhetipskom, ljudskom nivou: od građana Srbije direktno pogođenih ratom, preko srpskih vojnika u kasarnama, do obične publike širom sveta, pa sve do političara Ujedinjenih nacija i generala u Pentagonu“, priča reditelj dodajući da je danas više nego značajno da dokumentarni film publici „proda“ mir.

Ovo je tema koja vodi i njegov novi projekat „San o našoj budućnosti: Salam, Shalom, Peace“, koji radi u partnerstvu sa PBS-WVPT USA, Eastern Mennonite University, USA, Hanfgarn and Ufer productions iz Nemačke i profesorom DŽerijem Holsoplom sa EMU. „Salam, Shalom, Peace su reči koje definišu ideju mira na različitim jezicima tih religija, islamu, judaizmu i hrišćanstvu. Svako želi da živi u miru. Šta nas onda zaista sprečava da ga i ostvarimo? Ovo će biti kreativni dugometražni dokumentarni film koji iskreno otvara ovo globalno pitanje“, zaključuje reditelj.

Razgovor sa akterima filma

U Dvorani Kulturnog centra nakon projekcije filma biće organizovan razgovor sa Željkom Mirkovićem i Dušanom Gajićem, a specijalni gosti biće glavni akteri filma: francuski bračni bar Cyrille i Estelle Bongiuard i meštani sela Rogljeva. Posle projekcije organizovan je koktel sa degustacijom vina iz ovog kraja.

Vreme dokumentarne produkcije

– Danas je dokumentarni film prisutniji na filmskom tržištu više nego ikada. Filmovi se snimaju više godina i traže posvećenost u svim fazama projekta, od istraživanja, često neizvesne produkcije, do veoma izazovne montaže i postprodukcije. I u tome se i ogleda posebnost koju donosi ovaj žanr“, priča Željko Mirković.

On dodaje da autori izdvajaju godine svog života jer veruje da će na kraju puta napraviti delo koje će ljudima doneti neku novu vizuru stvarnosti, ili otvoriti dijaloge o realnosti i budućnosti.

„Mislim da mi kao region možemo da ponudimo bogato i lično iskustvo u datim svetskim okolnostima, predstavljeno kroz autorska dela u vidu dokumentarnog filma. Smatram da svojim ambicijama ne treba da se ograničavamo samo na region i eventualno Evropu, već da tražimo mesto na globalnoj mapi i osvajamo tržišta SAD i Azije. Upravo dokumentarni film „Obećanje“, kao i prethodni film „Drugi susret“ pokazuju da je to moguće, i da je potrebno da se postave takvi ciljevi. Takve ciljeve trebala bi da prati i infrastruktura države kroz FCS, Ministarstvo kulture, a zatim preko RTS-a, ali i drugih TV stanica i platformi koje treba da prepoznaju da je ovo proizvod koji najbrže jednu zemlju i jedan narod prezentuje na najbolji način i izvlači iz anonimnosti“, naglašava reditelj.