Glumac sa mnoštvom lica i velikim srcem 1

Vest o o smrti poznatog pozorišnog, filmskog i televizijskog glumca Feđe Stojanovića, koji je preminuo u Beogradu u 74. godini posle teške bolesti, duboko je potresla njegove kolege i prijatelje, ostavila ih u neverici budući da su na njega gledali kao na čvrstog čoveka u punoj snazi, izvanrednog glumca, pouzdanog prijatelja, osobu s kojom je bila privilegija raditi i družiti se.

Glumica Svetlana Ceca Bojković ističe da ljudi kao što je Feđa Stojanović čine stubove pozorišta.

– Feđa je bio duboko posvećen svom poslu ali nikad nije bio sujetan, karijeristički nastrojen. Nikad se nije laktao u prve redove. Prosto je postojao. Takvi ljudi su značajni. Oni su stubovi pozorišta. Nisu zvezde stubovi pozorišta. Zvezde su zvezde. Feđa je bio divan, stabilan, karakteran glumac koji je mogao još mnogo toga da pruži, kome godine ništa ne bi oduzimale. Naprotiv. Bio je jako pouzdan i kao prijatelj, drugar – kaže Ceca Bojković.

Prema njenim rečima, Feđa je bio veoma mio čovek, drago biće koga su sve kolege volele.

– Mnogo je tužno i užasno me je pogodila ova vest jer sam ga videla pre nepunih šest meseci, radili smo predstavu zajedno. Ne mogu da verujem da je ta boleština pojela čoveka tako brzo. Ostaće mi u sećanju kao čovek u punoj snazi bez obzira na godine. Jako mio čovek, drago biće koje smo svi mi kolege veoma voleli. Velika praznina i nedostatak će se osećati među nama njegovim kolegama u druženjima u pauzama, tokom probe, posle predstave. Veliki gubitak… – zaključuje Ceca Bojković.

Reditelj Stefan Arsenijević, u čijem je filmu „Ljubav i drugi zločini“ Feđa Stojanović ostvario jednu od markantnijih rola, kaže za Danas da je obožavao ovog glumca, njegov samosvojan humor i autentičnost.

– Obožavao sam Feđu i uživao u radu sa njim. Bilo je u njemu nekog neodoljivog, samo njemu svojstvenog inteligentnog humora. Divan glumac. Autentičan, svoj, Feđa je bio božanstven za saradnju – ističe Arsenijević.

On podseća da je još na trećoj godini studija za svoj ispitni film napisao u mislima za Feđu Stojanovića ulogu kriminalca koji je u egzistencijalnoj krizi i voli nadugačko da diskutuje o knjigama Paula Koelja.

– Tada se nismo poznavali. Feđa je bio iznenađen. Nije to bila uobičajena uloga i nije mu baš bilo jasno zašto sam zvao njega. Ali pristao je i divno smo snimali. U sledećem filmu je igrao policajca koji zaustavlja podivljali tramvaj kojim upravlja Milena Dravić i time je osvaja, u priči u sklopu međunarodnog omnibusa „Izgubljeno-nađeno“ – priča Arsenijević, dodajući da je na snimanju tog filma Feđa umalo stradao.

– Dok smo snimali ključnu scenu, zamalo ga je pregazio tramvaj kojem su u kadru stvarno otkazale kočnice. Feđa je u poslednjem trenutku shvatio da nešto nije u redu i sklonio se sa šina. Bio sam prestravljen. Ali najgore je bilo dublerki Milene Dravić, ženi koja je u stvarnom životu profesionalni vozač tramvaja. Izašla je iz tramvaja bleda kao krpa. Rekla nam je: „Mislila sam da ću pregaziti Feđu Stojanovića.“ Feđa ju je zagrlio i okrenuo sve na šalu. Bio je neizmerno duhovit i šarmantan. Tada mi je rekao da je ovo prvi put da mu je neko ponudio ulogu ljubavnika – kaže Arsenijević.

On podseća da je Feđa i u njegovom prvom dugometražnom filmu igrao ljubavnika i kriminalca, da je to bio nastavak njihove saradnje, koja mu je mnogo značila imajući u vidu da je tada debitovao kao reditelj.

– U mom prvom dugometražnom filmu „Ljubav i drugi zločini“ igrao je opet ljubavnika, ovog puta Anice Dobre, pogubljenog kriminalca sa srcem pesnika. Bio je to svojevrsni nastavak onoga što smo počeli dok sam još bio student i sada je Feđa vrlo dobro znao zašto sam baš njega zvao. Na prvom velikom snimanju Feđa mi je bio velika podrška. Bili smo tim, razumeli smo se gotovo i bez reči. Film je premijerno prikazan na Berlinskom festivalu i Feđa je dobio odlične kritike međunarodne štampe – podseća Stefan dodajući da je Feđa Stojanović jedan od glumaca na kojima je bazirao svoj filmski svet. – Teško mi je da shvatim da ću dalje morati bez njega – kaže Arsenijević.

Pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, u čijoj je predstavi „Dabogda da te majka rodila“ Feđa Stojanović igrao Oca i poslednji put bio na sceni, ističe da ovaj glumac nije pravio famu oko sebe, niti je bio od onih koji se nameću, nego da je plenio pozitivnom energijom.

– Topao, blag čovek, glumac sa mnoštvom lica i velikim srcem. Koliko sam se radovala što je pristao da glumi Oca u „Dabogda te majka rodila“. Na probe je dolazio sa osmehom, u dobrom raspoloženju koje je širio na sve. Nije bio glumac koji se nameće, stvara famu oko sebe. Naprotiv. Načitan, osećajan, iz neke unutarnje dubine, gradio je lik životan, istinit. Bio je pouzdan i pošten, partner na sceni. Na probama u njega sam gledala kao u mudrog čoveka pozorišta, koji daje podršku celoj ekipi – kaže Tanja Mandić Rigonat. Prema njenim rečima, Feđa je bio glumac sa kojim je bilo uživanje raditi i sa kojim se moglo razgovarati o najrazličitijim temama.

– Divni Feđa, glumac graditelj istorije pozorišta Atelje 212, jedan od njegovih stubova tokom pedeset godina – zaključuje Tatjana Mandić Rigonat.

Marko Novaković, filmski i televizijski reditelj, kaže za Danas da će Feđu Stojanovića pamtiti po njegovoj korpulentnoj pojavi, gromkom glasu i širokom osmehu sa kojim bi stao ispred njega kad god bi se susretali.

– Takav je dolazio na snimanja, takav je sa njih i odlazio. I nije na njima bivao nametljiv, osim kada bi stao u kadar. Tada bi iz Feđe izbijao njegov veliki glumački dar i sposobnost da iznese najrazličitiju galeriju likova. Od žovijalnog Generala u televizijskoj drami Crnjanskog „Maska“, do gospodina u fraku koji, u filmu „Lament 99“, sa koferom korača po ruševini hotela „Jugoslavija“, Feđa je plenio dostojanstvenošću svojstvenom glumcu koji je u svoj poziv utkao celoga sebe. Dostojanstvenošću sa kojom nas je i napustio ostavivši iza sebe na desetine filmskih, pozorišnih i televizijskih uloga za pamćenje – navodi Marko Novaković.

Društvene mreže juče su preplavile slike Feđe Stojanovića. Od njega su se opraštale kolege, takozvani običan svet, aktivisti…

Marko Oljača, predsednik društva za održivu budućnost „Koraci“, napisao je, između ostalog, na svom Fejsbuk nalogu da je bio svedok tome koliko su Feđu Stojanovića ljudi voleli, kao i da se uvek bez reči odazivao na sve humanitarne akcije, te da je s pažnjom umeo da sasluša skoro svakoga.

– Jednom prilikom mu je prišao beskućnik, savetujući kako koju ulogu da igra – glumi. Shvatio je te savete krajnje ozbiljno – navodi Oljača. Prema njegovim rečima, Feđa je bio pre svega Čovek, Šmeker, pa onda Glumčina.

– Retki su takvi glumci, a još ređi ljudi među njima – zaključuje Marko Oljača.

Feđa Stojanović rođen je u Aleksincu 1948. godine, a diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1973. godine u klasi profesora Milenka Maričića. Bio je stalni član Ateljea 212 od 1973. godine. Radio je kao profesor na Katedri za glumu na Akademiji umetnosti BK univerziteta.

Odigrao je veliki broj uloga u Ateljeu 212, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Madlenianumu, Malom pozorištu „Duško Radović“, Pozorištu „Boško Buha“, a široj publici poznat je i po brojim ulogama u filmovima i TV serijama. Pre četiri godine preminuo mu je sin, poznati reditelj Uroš Stojanović, za koga je Feđa govorio da mu je bio najveći kritičar.

„Mislim da je prošlo to viteško vreme da se borimo za istinu. Okruženi smo lažima i isključivo ličnim interesima. Posle svih prevara i razočarenja više nikome ne verujem. Odlično se osećam jer više nemam iluzije. A sve mi je bliža ona misao: ‘Ja sam zaćutao kad sam video ko je sve progovorio'“, rekao je prošle godine u intervjuu za list Politika.

Komemoracija povodom smrti Feđe Stojanovića održaće se u Ateljeu 212 u subotu, 8. maja, u 12 časova. Kremacija je istog dana na Novom groblju u Beogradu u 14 časova.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.