Glup kao slikar

U prostorima Kulturnog centra Beograda priređene su tri. Izložbu „Glup kao slikar“ Darinke Pop Mitić u Galeriji Podroom čine mrtve prirode koje je umetnica izvela na biranim naslovnicima dnevnih novina. Rad na ovom projektu počela je, kako kaže, 2014. godine.

„Birala bi najinteresantniju naslovnicu dnevnih novina, a to je podrazumevalo zanimljivu kompoziciju, odnos teksta i slike za taj dan.“ Takođe, bilo joj je važno da se vesti ne ponavljaju iz dana u dan, da teme nisu strogo lokalne i da tekst prati slika. „Suprotno svojim navikama rešila sam da se podvrgnem eksperimentu i sebe prisilim da kroz određeno vreme, svakodnevno, čitam dnevne novine. I ne samo da čitam već i da slikam po njima i tako proverim da li je moguće da se svakodnevni politički događaji prokomentarišu, označe i definišu kroz navodno najnižu umetničku formu – mrtvu prirodu. Zašto? Odgovor je pitanje – Zašto samo slikari da budu glupi? Pisci su savest nacije, pesnici njena duša, film je najvažnija umetnost, teatar ritualizacija zajednice, a slikari (da ne kažem umetnici) su samo glupi?“, pita se Darinka Pop Mitić.

Izložbu „Nowness“ umetnice iz Zagreba Ane Elizabet u Likovnoj Galeriji KCB-a čine male skulpture među kojima su i projekti spomeničke plastike i dela realizovana za trgove i parkove u gradovima u Hrvatskoj i Austriji, kao i serija fotografija „Heaven 180 Degrees“ izloženih u formi instalacije. Prema rečima istoričara umetnosti Miroslava Karića, „Ana Elizabet svoju umetničku praksu formira i vezuje za istraživanja u mediju skulpture, propitujući je kako na nivou formalnih tako i značenjsko-komunikacijskih potencijala. NJene fotografije iz serije ‘Heaven 180 Degrees’ samo na prvi pogled čine neskulptorski rad. Uzimajući za motiv nebo koje se još makar vizuelno može smatrati zajedničkim, nezagušenim prostorom umetnica aludira pre svega na potencijale ljudskog vidnog polja, koji retko koristimo i koji i doslovno i u prenesenom smislu, (p)ostaje neiskorišteni prostor vizije i sposobnosti sagledavanja problema i vlastitog života u širem kontekstu“, konstatuje Miroslav Karić.

Serija fotografija „Autocesta“, umetnika iz Hrvatske Davora Konjikušića, predstavljena je u Galeriji Artget. Izložba pripoveda o jednom od najvećih simbola Jugoslavije – autoputu „Bratstvo i jedinstvo“ kroz fotografski kolaž. Kombinacijom arhivskog materijala sa izgradnje autoputa sa fotografijama stanja danas Konjikušić autoput predstavlja kao kompleksan sistem simbola. Taj sistem u sebi nosi zajednički udarnički rad mladih nakon II svetskog rata, ali je isto tako i scena nekih od najpotresnijih događaja s početka ratnih 1990-ih. „Autocesta“ je priča o radnicima i radničkim pravima, o posleratnom graditeljskom poletu i herojima obnove zemlje, ali i o autoputu kao liniji stradanja, razaranja i dezintegracije nekadašnje zemlje.

U Salonu Muzeja savremene umetnosti, od sinoć do 20. jula, održava se izložba „Još jedan odlazak“ hrvatske umetnice Renate Poljak, koja će se predstaviti video radovima. Kustoskinja izložbe je Una Popović koja će danas, u subotu, voditi razgovor sa umetnicom za koju kaže da se najčešće izražava kroz medij videa, filma, fotografije i instalacije, a da njeni radovi u velikoj meri referišu kako na lokalne tako i globalne političke, ekonomske i socijalne fenomene. Ovoga puta u u fokusu Poljak su ostrva – Brač, Brioni i, uslovno rečeno, Vis. Prva dva ostrva se preispituju kroz razumevanje ontološke pozicije mesta u odnosu na ostatak sveta dok je Vis zapravo ime admiralskog broda koji je imao vodeći i najvažniji status u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici. Godine 2016. namerno je potopljen kako bi postao atrakcija za ronjenje.

U neposrednom komšiluku Salona, u galeriji Centra za grafiku, otvorena je izložba Utisak otiska koja po prvi put predstavlja privatnu umetničku kolekciju odabranih grafika umetnice Gabrielle Nikolić. Izložba je problemskog, koliko i revijalnog karaktera jer ispituje poziciju umetnika u ulozi majstora štampe, ali i smeštanje umetnika u poziciju naručioca posla. Grafike predstavljene na izložbi nastajale su tokom nepunih 13 godina koje je Gabriella Nikolić provela u čuvenom grafičkom studiju Novak Graphic Inc u Torontu. Izložba je prilika da se sagleda savremena kanadska umetnička scena i internacionalna u radovima autora poput Jean Paul Riopella, Rob Scholtea, Carl Beama, Ieana Baxter&, Larry Middlestadta, John Lennona, Joe Geshicka, Liu Jiana, Rade Krstić, Baddana Zack, Julius Kalka, Alan Sonfista, Nils Uhda i brojnih drugih.