Gordan Matić: Objektivno do najboljeg srpskog kandidata za Oskara 1Foto: Maja Medic

Imenovanje predstavnika domaće kinematografije koji će se naći u trci za nagradu najbolji međunarodni film (kako glasi novi naziv kategorije „najbolji film sa van engleskog govornog područja“, poznate i kao „najbolji strani film“) ova kuća preuzela je od Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije.

– Nadležno Ministarstvo kulture i informisanja je krajem avgusta poslalo dopis kojim načelno poverava poslove izbora ovogodišnjeg srpskog kandidata za Oskara Filmskom centru Srbije. Uz veliki napor i angažovanost kolega iz FCS, a postupajući po tom dopisu, kontaktirali smo Američku akademiju filmskih umetnosti i nauka koja nam 1. septembra potvrdila legitimitet da do 1. decembra pošaljemo naziv filma i dokumentaciju vezanu za kandidata Srbije. Kreirali smo Uputstvo za izbor komisije kao i pravila rada ugledajući se na pozitivne primere evropskih zemalja sa kojima možemo da se poredimo, uz adaptaciju i prilagođavanje njihovih pravila našim kinematografskim uslovima i mogućnostima – objašnjava za Danas direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić.

Na pitanje šta ova promena znači za srpsku kinematografiju, odgovara da će to pokazati vreme.

– Za sada FCS organizuje samo komisiju i protokole za izbor filma – dodaje Matić.

Osim toga, Filmski centar će, kako kaže, i dalje finansijski odvajati resurse za producente čiji su filmovi bili kandidati za Oskara, koji „ni do sada nisu bili prepušteni samo sopstvenim resursima“.

Godinama unazad izbor za srpskog konkurenta za nagrade Američke akademije pratile su negodovanja i nezadovoljstvo. Uglavnom se moglo čuti da su zbog samog procesa izbora zanemarivani nagrađivani filmovi koji su postizali značajan uspeh na svetskim festivalima.

S druge strane, glasovima dvadesetak članova Stručnog odbora AFUN-a, birani su naslovi za koje se od starta moglo pretpostaviti da neće moći da se nađu pre svega u užem i najužem izboru za Oskara.

– Ne bih komentarisao odluke i način na koje ih je donosio AFUN. Naš pravilnik rada je jednostavan i transparentan – članovi komisije stajaće iza svojih odluka i izbora imenom i prezimenom, i ličnom eksplikacijom. Siguran sam da će se na taj način doći do objektivno najboljeg kandidata. Većinu članova komisije daće struka, i oni će biti jednom u pet godina u toj komisiji – priča Matić, upitan da li će FCS moći da obezbedi objektivnost i neuplitanje privatnih odnosa u izborni proces.

Komisija koja odlučuje o srpskom kandidatu imaće, kako objašnjava direktor FCS-a, sedam članova sa pravom glasa, koordinatora i administratora.

– Četiri člana komisije daju strukovna udruženja (AFUN, UFUS…), jedan je član Upravnog odbora FCS-a i dva člana predlažemo iz reda uticajnih filmskih stvaralaca koji nisu u sukobu interesa, a ne moraju biti članovi strukovnih udruženja. Svaki član komisije bira i predlaže po dva filma. Film sa apsolutnom većinom glasova je naš kandidat. Ukoliko dva filma imaju isti broj glasova, predviđen je i drugi krug glasanja. Ovo je procedura koju primenjuju neke evropske zemlje, koje imaju nekoliko Oskara. Istakao bih da je novina i to što producenti sada prijavljuju svoje filmove na našem sajtu, i to bez novčane naknade, za razliku od prethodnih godina kada se gledanje filmova od strane AFUN-a naplaćivalo – naglašava direktor FCS-a.

Na pitanje na koji način će se birati članovi komisija, imajući u vidu da se u domaćoj kinematografiji kritički gleda i na proces konkursa FCS-a, bilo zbog ljudi koji odlučuju o budućim produkcijama, bilo zbog načinu na koji ocenjuju koji će projekti biti realizovani uz podršku FCS-a, odgovara da kritički pogledi na konkurse FCS-a doprinose njihovoj evaluaciji.

– Filmski centar svake godine traži od struke da nam pomogne i predloži načine na koje možemo da unapredimo pravila konkursa u skladu sa zakonima koji važe. Konkursi su živa stvar. Uvek ima prostora za unapređenje rada, ne samo komisija za izbor filmova, već i za kontrolu potrošenih sredstava. Kada je reč o nezadovoljnim pojedincima koji ne prođu na konkursu, zaista nije fraza, ali njih ima u svakoj zemlji. Razgovarao sam sa kolegama iz Francuske, Španije, Danske, Italije, tamo je gotovo isto. Uvek ima onih koji smatraju da zaslužuju novac samim tim što su se prijavili i konkurisali. Smatraju da im sredstva automatski pripadaju, i da ne moraju da imaju dobar projekat – ističe Matić.

Zbog epidemiološke situacije, aktuelna godina nije donela veliki broj novih naslova domaće kinematografije, tako da je pitanje koliko će filmova uopšte konkurisati za srpskog predstavnika za američku nagradu Oskar. S druge strane, treba podsetiti da se u ovoj neobičnoj godini, kako za film, tako i za sve, srpska produkcija može pohvaliti sa dva ostvarenja koja su učestvovala na najvažnijim svetskim festivalima – Berlinu i Veneciji. To su „Otac“ Srdana Golubovića i „Oaza“ Ivana Ikića.

– Divno je što smo imali filmove na ova dva festivala. I sada čestitam njihovim autorima – zaista su zasluženo bili tamo, predstavljali Srbiju i dobili nagrade – zaključuje Matić.

Poziv domaćim filmskim producentima da prijave film (igrani, dokumentarni, animirani – preko 40 minuta) za izbor srpskog kandidata za 93. nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke – Oskar u kategoriji za najbolji međunarodni film za 2020. godinu otvoren je od 20. oktobra do 5. novembra. U konkurenciji se mogu naći filmovi koji su prikazani u Srbiji u redovnoj distribuciji između 1. oktobra 2019. godine i 31. decembra 2020. godine najmanje sedam dana u kontinuitetu, ali i naslovi čija je distribucija zbog pandemije korona virusa i prethodne obustave rada bioskopa zaustavljena ili odložena, te je film bio prikazan putem uglednog servisa za komercijalnu striming distribuciju ili putem VOD platforme (sadržaj na zahtev).

Naredna filmska godina najuspešnija u ovom veku

Gordan Matić predviđa da ćemo u narednih godinu dana u domaćim bioskopima imati jednu od najuspešnijih sezona u ovom veku.

– Sa velikom željom i nestrpljenjem očekujemo ostvarenja velikih autora – Srđana Dragojevića, Duška Kovačevića, Slobodana Šijana, Radivoja Andrića, Gage Antonijevića, Darka Bajića, Stefana Arsenijevića, i filmove nove generacije sjajnih mladih autora poput Petra Ristovskog, Miće Momčilovića, Miloša Avramovića, Milice Tomović… Sezona pred nama će biti jedna od onih koje se pamte i prepričavaju, definitivno. FCS je za sada obezbedio sredstva i uslove da stvaraoci ne osete duže posledice po njihove filmove – priča Matić.

On je, kako ističe, trenutno najzabrinutiji za distributere i prikazivače.

– Mislim da su oni još uvek najugroženiji sektori kinematografije. Nezahvalno je pričati o budućnosti. Nažalost, situacija je takva da nam je sve dalje od proleća neizvesnost. Eto, da ste nekoga pitali prošle godine u oktobru kako vidi budućnost – sve što bi vam rekao ispalo bi pogrešno – zaključuje Matić.

„Kralj Petar I“ i drugi kandidati

Prošlogodišnji srpski kandidat za Oskara bio je film „Kralj Petar I“ Petra Ristovskog. Poslednjih godina domaći predstavnici bili su i: „Izgrednici“ Dejana Zečevića, „Rekvijem za gospođu J.“ Bojana Vuletića, „Dnevnik mašinovođe“ Miloša Radovića, „Enklava“ Gorana Radovanovića, „Montevideo, Bog te video“ i „Montevideo, vidimo se“ Dragana Bjelogrlića… A najveći i jedini uspeh od 2000. godine naovamo zabeležio je film „Klopka“ Srdana Golubovića, koji se 2007. našao na listi od devet naslova (širem izboru) za nagradu Oskar u kategoriji van engleskog govornog područja.

Hrvatska, BiH i Kosovo

Američka akademija filma i umetnosti prihvata do 1. decembra kandidature pojedinačnih zemlja za nagradu Oskar u kategoriji najbolji međunarodni film. Širi izbor od devet naslova obično biva objavljen početkom januara, da bi, sa nominovanima u ostalim kategorijama, par nedelja kasnije, bilo saopšteno kojih pet filmova iz sveta je u trci za Oskara. Budući da je ceremonija Oskara pomerena sa 28. februara na 25. april, može se očekivati i da se i ovi termini promene. Među dvadesetak zemalja koji su već aplicirale sa svojim filmovima, između ostalih, su Hrvatska („Dopunska nastava“ Ivan Goran Vitez), Kosovo („Egzil“ Visar Morina), kao i Bosna i Hercegovina sa filmom Jasmile Žbanić „Que Vadis, Aida?“, u kome glavne uloge igraju Jasna Đuričić i Boris Isaković.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.